Policijski glasnik

ВРОЈ 34 Тако, неки налазе, да се извршна нреоуда може задржати од извршења. од стране приватиог тужиоца, само за случајеве § 216. крив. закона, а неки то право распростиру на сва дела, која, се казне . само на- тужбу приватних. Пошто је у тачци 36—3 погрешно крстио »иследне сведоке® „присутним сведоцима«, г. 'Борђевић у тачци 125, говорећи о силоваљу. гврди и ово : »поред силовања жепскиња наш законодавац предвиђа у истом §-у 191. кр. зак. и силовање нзвршено над мушким лицем од стране жечских. к Стојећи пред овим тврђењем, ми имамо одмах да изјавимо, да § 191. кр. закона но помиње силовање извршено од стране женскиња над мушкарцима. То нити се може извести из тачке 1. у којој с# у опште говори о силовању, иити из тачке 3. у којој се говори о одношајима вољним или принудним са малодетницима. Остало би, дакле, да се то изведе из тачке 2. овога законског наређења. Опа, међутим, у опште, не говори о силовању, него о једној са свим засебној врсти недозвољене и кажњиве радње, те (| силовању у опнтте не може бити ни речи. То је чак и законодавац избегао рећи речима: »на удовлетворење . . . . нагона :<лоуаотре6и.« И кад смо овако, »у речи стојећи« о ономе што г. Ђорђевић тврди у тачци 125, онда је ред да додирнемо и топитање, да ли би тога вида силовања у опште могло бити, све и кад би се узело да случајеви, о којима говоре тачке 1 и 3. § 191. крив. зак. одиста одређују казну и за случајеве, које г. Ђор1 ; евић помнње. То питање, велимо, треба додирнути и због тога, што би рнтересантно било, да законодавагд одређује казну за оно, што у опште не моасе бити предмет кривичне радње, све и кад би било намере од стране извесних, да кажњиву радњу учине. Да се ближе изразимо, Физичка је немогућност да женскиње силује мушкарна. Јер ако је за силовање женскиња довољна само воља мушкарца, дотле је за случај, који је истакпут, потребна воља и женскиња и мушкарца. Без воље овога последњег никако се не би могла нроизвссти ерекција извесних органа, нити би, по томе, могло доћи до коитуса поред највеће жеље женскиња, Ту се ништа не би могло постићи ни иретњом ни којом другом врстом силе, јер би она само слабила могућност извршења силовања, а ннкако га не би омогућавала. Тако велики страх и бол, могли би само убити сваку могућност за ерекцију, а никако је не би могли појачати. Ако, дакле, узмемо да тачка 2. § 191. крив. закона говори не о силовању. него о кривицама другога рода; ако даље узмемо да је природна немогућност силовања ове врсте, онда се само собом намеће питање: шта ли је мислио и шта ли је хтео рећи г. Ђорђевић кад је написао тачку 125. свога упута. Ако се иза ње не крије какав физиолошки проналазак г. Ђорђевиће, који би

ИОЛИЦИЈСКИ ГЛАОНИК имао да задиви свет, онда се то може крстити простом бесмислицом. Ако је, пак, под тим акгом хтео да разуме случајеве из тачке 2. § 191. крив. закона, онда их пије требао крстити именом силовања, нвго онако. како је сам закон учинио. Па и на овоме пољу, тешко би могао наћи примера ове врсте, нити могућности извршења, сем случаја хипнозе. где би се мушкарцу могла наложити и радња ове врсте. Само је, понављам, тај један случа.ј, могућан, а код средстава наркозе тешко да би се овај успех могао постићи. Код механичних повреда још мање се може очекивати могућност за коитус, а без овога не би се дало разумети какво кривично дело. Нема сумње, писац ће објаснити шта је оним хтео, а ми само додајемо, да и пок. Ценић у своме »објаснењу казнителног законика« објашњавајући § 191. крив. зак. налази, да код силовања« само мушко лице може бити учинитељ, а трпеће лице може бити и женско и мушко (стр 588). У тачкама 350, 351, 352 и 353, г. Ђорђевић је пронашао, да је друкчије поступање кад према некоме троба повести кривичну истрагу иремаосновима из § 121, 122 и 123 кр. суд. поступка, а друкчије кад се то чини на основу два удаљенија основа из § 125. поменутога закона. Тако он вели, у првом ће се случају прво донети решење да има места овој истрази према дотичном лицу, па ће се тек тада оно позвати и саслушати, а у другом, вели, прво ће се осумњичено лице узети на »кр атки исиит «, те да се ту траже основи из § 125. (наотавиће ое) Димитрије С. КалајџиЋ.

КРАЂЕ ИЗ СУЈЕВЕРЈА.

Овај материјал о крађама из сујеверјз, који је прикупљен из разних дела европских пмсаца, врло би се тешко могао систематски средити, понгго се у њему разликују многе групе према томе, каквоме циљу имају да послуже украдене ствари. У много случајева разлог је крађи из сујеверја народио шедицинско убеђење. У провинцији Позену, нарочито у општини УленхоФу, међу женама влада тврдо веровање, да се ни једна рана не може излечити, докле болесница не украде једне гаћице које своје непријатељице, сагори ихи пепелом рану превије. Сибенбиргерци знају опробано средство противу отицања вратних жљезда. Украду парче сланине, па једним обојком преко но^ превију врат, а сутра дан тај завој обесе о једно дрво и кажу: »Дрво, ти имаш много чворова, па узми и ове моје чворове«. Слично веровање постоји у Шлезији, специјално у Пачкау и околини, лротиву брадавица: украде се парче сировог меса, па се њиме у виду крста притисну места где су брадавице и при том се говори: »У име Вога Оца., Сина и светога Духа«.

С ТРАИА 277 По том се месо закопа у земљу испод кућње стреје и верује се да ће нестати брадавица као што ће исгрунути закопано месо. Аналого томе ради се и у Штајермарку. У Хановеру се мора украсти парче говеђег меса, па се оно носи везано и увијено око врата ако се хоће да излечи чмичак на оку. Кад чмичка нестане, месо се баци у валов свињама. Овај се случај разликује од нредњих у томе, што се у њему месо баца свињама тек онда, кад болести нестане, док н. нр. онај верује да ће му брадавица нестати кад закопано месо иструне. Из краљевине Саксонске јављају за овај случај: »Један је човек ире кратког времена изашао из војске и имао је пуно брадавица по рукама. Противу њих је употребио ово средство са апсолутним успехом: Из ормана једнога свога друга у војсци украо је парче сланине, премазао брадавице њоме, иозивајући се при томе на Свету 'Гројицу, па онда закопао сланину испод кућње стреје. Кад је сланина иструлела, несталб је и брадавица. те их ни данас нема. Купљена сланина, но његовом веровању, не би донела никаква успеха. Морала је бити украдена ас1 ћос. (< Дајебила крађа ухваћена, војни оуд би осудио крадл->ивца за опасну крађу. не знајући ништа о његовом сујеверју; осудио би га на дужи затвор, ако не и на робију и изгнање из редова војске. Иажње је вредно, да је тај случајни уснех утврдио народ у тачност тога сујеверја. У књизи једнога анонимнога писца из 18. столећа, где говори о сујеверју у Немачкој, налази се да је поуздан лек противу грознице краден хлеб. Краден хлеб и иначе често служи ка& средство за разно лечење. У Русији на пример, кад је жена бремена, па нема апетита, њена свекрва или која друга особа из породице отиде у неку туђу кућу и постара се да украде парче хлеба; тај хлеб, по веровању народном, може насигурно да поврати апетит бременој жени. Аналого черовање постоји у Босии и Херцеговини, да је украден хлеб из циганске торбе најбоље средство за отварање апетита. У Штајермарку се тврдо верује, да је краден хлеб најсигурнији лек противу штуцања, па га чак и зову сличним именом (8сћ1искаиГ). У Баварској, нарочито у Франкенвалду, верују да ће брадавице проћи, ако се намажу укаденом водом којом се премазује печени хлеб (код нас зв. »булумач«), и то пре но што та вода дође на пећ. У кантону Берну употребљује се ово .средство за отклањање брадавица : Украде се толико зрна грашка, колико има човек брадавица, и болесник их баци у ватру преко левога рамена. У истом кантону познато је друго једно средство, којеједобро • за случај кад човек ишчаши кост. Ако се десило човеку да је ишчашио коју кост. треба одмах ћутећи да отиде и украде један пешкир, да га, опет ћутећи, однесе својој к.ући и њиме обавије болесни уд; све то мора неизоставно бити извршено. У Немачкој постоји и то веровањ ■, кад неко има отечен врат, да треба мирно и ћутећи да отиде у какву воденицу, тамо украде канап за везивање са кога џака,