Policijski glasnik

ОТРАНА 334

БРОЈ 41

и у писмима интенданта Карлоса и у онима Пера Ривера. Рукоиис Лауре тежи је за идентиФиковаше, јер је у њему врло вешто подржаван женски рукопис. Писмо Ривериа врло је вешто написано јер се у њему на доста вероватан начин објашњује прављење тестамента, који ће ускоро бити послат швајцарском рођаку. Сада је све приправљено да би притвореник могао умрети. Идоиста, само на пет дана после ових Тписама, наш пријателт из Лозане примио је од Ривере ново писмо у дрном оквиру и снабдевено кр•сгом, у коме се вели ово: »Мелила, 11. априла 1905. Драги господине, (!а осећајем дубоког узбуђења јављам вам. да ј,е наш сироти и драги пријатељ Карлос Ј.... преминуо јуче у шест часова у вече. својим лоследњим моментима дао је доказа о потпуној хришћанској резигнацији. Његова кћи, госпоЈ^ица Лаура, дубоко иотресена губитком једног од најбољих очева , имала је ту утеху да му склоли очи. Нека Господ прими душу покојникову, и нека јадник почива у миру. Као изврдшлац тестамента нашег драгог нрдјатеља, ја ћу одмах учинити све што је потребно, за тачно извршење клаузула у тестаменту, који ће бити отворен прекосутра. Одмах после овога ја ћу вам писати о свима дегаљима и назначити вам шта имамо да радимо, да би савесно извршили жељу нашег пријатеља, и осигурали будућност и спокојство његове кћери. Верујте у моје одане осећаје и примите најсрдачнији поздрав од госпо^ице Лауре, чију тугу једва гледам. Ваш одани Хуан Ривера, Пресбитеро. И у будуће адресујте писмо као и до сада, само на унутрашњем коверту ставите моју адресу. (( Већ под 16-тим априлом Ривера пише ново нисмо. Овога пута почиње тражење новца. Да бн успех био што сигурнији, писмо се започиње дугим и вештим уводом, у коме писац покушава да троне адресата. И овога пута ме^утим, нис.у заборављени крст и хартија у црном оквиру. Ново писмо гласило је: »Мелила, 16. априла 1905. Мој драги господине и пријатељу, Последњих даиа имао сам жалосну дужност да вам саопштим смрт нашег заједничког пријатеља Карлоса Ј Излишно је да вам нарочито говорим о његовим последњим моментима; сви његови постулци одговарали су увек поступцима потпуно часног човека, који је био приморан да прође кроз најтежу ситуацију и поред свог високог положаја који је некада заузимао. Једна једина мисао занимала гаје: будућност његове кћери. Замислите мирноћу његовог духа у овим последњим моментима; на његовом лицу огледало се задовољство што је нашао, захваљујући вашим обећањима, начина да своју кћер удали одавде, Његова смрт била је смрт часног човека, који се ни мало не боји да изађе

пред Овевишњег. Пошто смо леш спхранили, ја сам сву пажњу обратио сирочету, тешећи га да ће ускоро постати члан ваше Фамилије. Двојица.од њених ујака по матери присуствовала су погребу, и потом дошли к мени и тражили инФормације о тестаменту покојниковом, изјављујући ми овом приликом дапред гробом треба све заборавити, и да су вољни да узму под своју заштиту своју синовицу. Разуме се већ да ја нисам веровао у искреност ове господе, која су целог живота били нелријатељи покојног Карлоса. Према овоме одговорио сам им, да не могу задовољити њихову жељу, али да ће ускоро све знати, пошто имају права да присуствују отварању тестамента као и госпођици Лаура У ствари ја их нисам хтео одмах лишити наде. После овога отпратио сам их мојој кући, где сада живи ваша синовица у друштву са једном од мојих сестара. Госпођица Лаура, не знајући колико су њени родитељи претрпели од ових њених сродника, а знајући за жељу свога непрежаљеног оца примила их је доста равнодушно, и одговорила им, да ће као послушна кћи следовати скруполозно жељи и наредбама свога оца, које ће ускоро бити познате и њима. Судите према овоме одговору о таленту и одличним способностима ове младе девојке. Пошто је законски рок од 24 сата протекао, тестамент је отворен и прочитан пред судијом, сведоцима исродницима по матери. У прилогу под 'Ј ј шаљем вам конију овога документа, из које ће те видети, да је Дон-Карлос изјавио, да притежава имаовину од 1.400000 динара депоновану у једној банци, чије је име прећутао из познатих вам разлога предострожности. Он тако исто није означио ни домицил стараочев, већ је само додао, да за њега зна извршилац тестамента. Као што ће те видети, у једној клаузули тестамента вели се, да је признаница од депонованог новца у рукама стараоца, који ће руковати капиталом до пунољетства младе девојке. Ваш покојни сродник унео је ову клаузулу верујући, да ће признаница већ бити у вашим рукама до момента отварања тестамента, што би у ствари и било да смо ми имали времена да се кренемо на пут. Али је Бог друкчије наредио брзом смрћу покојниковом. Међутим признаница је у мојим рукама, што овде то нико не зна. У моменту агоније покојник ми ју је предао с молбом, да је ником другом не дам до само вами. Ви ће те такође видети, да је Дон-Карлос искључио своје рођаке по матери из евентуалних права на наслеђе, старалаштво и т. д, изјављујући у исто доба да су они били узрок свију његових и његове покојне жене несрећа. Ирема овоме они — рођаци по матери — не могу се никојим начином противити одредбама тестамента, јер су у овом мудром документу предвиђене и испуњене све законске Формалности. Због овога су се речима господа окомила противу мене. Оии бесне од једа шго не знају ко је и где живи непознати старалац, који је заслужио толико поверење покојниково.

Имајући у виду велику жељу и интерес нашег несрећног пријатеља, да ови његови рођаци не сазнаду за будући домицил његове кћери и вагпу личност, наша је дужност да радимо обазриво и резервисано све док потпуно не испунимо обвезе, којих смо се драговољно примили. Што се тиче мене, и ако сам сиромашан свештеник, који не познаје многе ствари активног живота, ја, имам и снаге и воље и срца да их испуним достојно. Жалим само, што ми је моментаном немогуће да се с вама лично састане и да вас информишем о свима детаљима који се односе на нашу ствар, и који вас могу интересовати. Дон Карлос је као што видите поменуо у своме писму своју имаовину, да би спречио доцније клевете и рђаве претпоставке о њеном пореклу, као и да би олакшао њено повлачење из банке. Али је ово имало за последицу једну другу незгоду : потребно је сада платити држави наследну таксу да би се добила потврда тестамента. Она такса, према званичним документима, која вам шаљем, износи 35.000 франака, а ова сума већа је од готовине којом располажем. Према закону на име таксе плаћа се: 1°/о за наслеђе г-ђице Лауре 10.500 дин. 7°/ с » ваше наслеђе • • • 21.000 » 7°/ 0 » наслеђе моје синовице 3.500 » Свега Франака 35,000 » На неколико дана пре него што ће умрети, Дон Карлос ми је предао 24.000 динара — све пгго је код себе имао. Од ове суме погрошио сам око 1060 дин. на исплату разних рачуна које вам шаљем. Накити и остале ствари у мојим су рукама по судском инвентару у који је и новац уведен. Према свему овоме мени као што видите недостаје 12.000 динара за исплату наследне такее, а сем овога још и новац потребан за пут г-ђице Лауре и моје синовице; и поред свег сиромаштва моје Фамилије ја ћу се ипак постарати да га за ову последњу набавим. Капитал је депонован у једној лондонској банци, а да би га из ње подигли, потребно нам је да поднесемо, поред признанице о депонованој суми, још и тестаменат, оверен судским и конзуларним власгима, из кога ће се несумњиво видети наша права на депоновану суму. Сума ова, као што се види из признанице депонована је на име Дона Карлоса Ј , те према овоме може се исплатити само његовим законитим наследницима. Значи, дакле, да ми морамо доказати да смо наследници, а да ово опет докажемо. Потребно је да тестамент потврдимо. Покушај за тражењем аконта или позајмице од банке био би некорисан, јер она нема овде свога Филијала, а ја не могу напуштати ово место до коначног уређења питања о наслеђу, јер ако бих отпутовао, судија би наименовао другог депозитара новца, накита и ствари, и ово наименовање пало би на једног сродника госпођице Лауре, што би целу ствар успорило. Ако би покушао да позајмим ову суму овде, био би принуђен да одам ваш до-