Policijski glasnik

БРОЈ 41

* * * Пажљивом читаоцу г. Калајџићеве и г. Пиколићеве оцене морало је, без сумње пасти у очи, да се г .г. оцењивачи дијаментрално разликују у оцени опште вредности г. Ђорђевићеве књиге. Јер, док јој г. Николић у 31 броју с <Полицијског Глаоника" одриче апсолутно сваку вредноет. дотле г. Калајџић у 38. броју овог листа тврди, да г. Ђорђевићева књига може корисно послужити као зборник, а нарочито као допуна „Полицијском Зборнику" од времена када је овај издат и одаје хвалу пређашњем министру г. Протићу, што је помогао издање ове књиге приходом »Полицијског Гласника." И г. Калајџић и г. НиколиК доказали су својим оценама, да су добро верзирани у стварима о којима су писали, те је у толико чудноватије ово њихово размимоилажење у најглавнијој ствари оцени опште вредности »Упута«. Сматрајући га искључиво као ствар Личпог схватања, изјављујемо' одмах да смо, специјално у овој ствари, потпуно сагласни са мишљењем г. Калајџићевим, а ево зашто: Надлежноот наших полицијских влас ги обухвата, без мало, ~/ 3 унуграшње дрлгавне администрације, или боље рећи: наша полиција надлежна је за све оно :!ашта су ненадлежпе остале земаљске власти. Сам тај Факт, што је г. Ђорђевић успео да у главноме скупи и изложи главније дужности наших полицијских власти, од неоспорне је користи за нашу веома сиромашну полицијску литературу. Јер, треба знати, да сем једне књижице још из 1844 године: »Начела умоправославне и положителне полиције" од Јована Поповића, проФесора лицеја, нисмо до појаве г. Ђорђевићеве књиге имали ни једног дела, у коме би се систематски и детаљно говорило о задатку и дужности наше полиције. Са овог гледишта, дакле, књига г. Ђорђевића. и ако у многоме пепотпуна, несумњиво је корисна, јер ће будућим радницима на овом пољу послужити као драгоцена грађа за израдуједног потпуног и систематског дела о полицији. Било би, исто тако , претерано одрицати »Упуту« и сваку практичну вредност. И ако у њему има доста погрешака, ипак ове погрешке нису такве да би онемогућиле практичну употребу ове књиге, а што је највал«шје, знатан део ових погрешака последица је неједнаког схвагања појединих непречишћених питања у теорији, као неједнаког поступања у обласги полицијске праксе. И сами критичари, као што ћемо видети, не слажу се у извесним важним стварима, те је према овоме, и писац могао имати своје лично мишљење у појединим стварима. Могло би му се само замерити, што у оваким приликама није помињао и прогивна мишљења, али то ипак не доказује, да је он у овој втвари из незнања грешио како то г. г. Калајџић и Николић представљају. Да би се добила што вернија слика и о »Упуту« и о замеркама његових оцењивача, прегледаћемо у кратко све важније замерке које г. . оцењивачи чине г.

ПОЛИЦИЈСК И ГЛА СНИК Ђорђевићевој књизи, и изложити у исто доба и своје мишљење. И г. Калајџић и г. Николић замерају г. Ђор^евићу, и то с правом, што је приликом говора о иолицијском надзору изнео, да општински судови могу овај досуђивати највише до 3 месеца, али се размимоилазе у мишљењу кад је реч о надлежности власти за раематрање жалби иротив административног надзора. Јер, док г. Калајџић дели мишљење пишчево, да су за ове жалбе надлежне надзорно власти, дотле 1'. Николић у 28 броју »Полицијског Гласпика« покушава да докаже, да су за расматрање ових жалби надлежни првостепени судови. Питање ово, међутим, од велике је практичне вредиости, како с обзиром на циљ административног надзора, тако и с обзиром на злоупотребе које се с њиме у пракси доста често чине. У прилог свог мишљења г. Николић наводи и то, да ће првостепени судови пружати више гарантије противу ових злоупотреба. То је све леио и краспо, па и тачно, само што се питање о коме је реч не може у овом случају решавати премаличном нахођењу, већ према позитивном законском тексту, а он говори против г. Николићевог мишљењл, јер се у њему вели ово : »Исто тако олштински суд са одбором стављаће под полицијеки надзор до 3 месеца осуђеног крадљивца за учин>ену крађу, којој вредност прелази два динара, а тако исто и онога на кога би се у селу или општини основано сумњало, да чини крађе илп паљевине које се у. општини догађају, пежу има места жалби на неаосредну државну власт на начин и за време оно као што је у овој уредби прописано." (§ 4. а, Полиц. Уредбе). Ми се просто чудимо како је г. Николић после овако јасног законског текста могао тврдити, да жалбе противу досуде административног надзора треба подносити првостепеном суду. Законом о изменама и допунама Полицијске Уредбе од 17. јануара 1904. године измењени су и допуњени поред осталих, и §§ 15. и 16. ове уредбе, али не и одредба § 4. а. у којој се говори о административном надзору, односно о надлежности власти за расматрање жалбе противу његове досуде. Изводити прећутно ову измену из израза „на начин и за време и нелогично је и погрешно, јер ови изрази упућују на поступак којим се жалба предаје и рок у коме се то чека а никако не означују и власт којој жалбу треба предати. Изгледа да је г. Николић заборавио, да је административни надзор једна. превентивна мера сигурности, и да ће надзорне власти моћи о њеној целисходнооти судиги много боље него првостепени судови, који обично не познају довољно ни месне прилике ни рђаве људе. И само министарство унутрашњих дела на чисто је, у осталом, са овим питањем, и увек га рошава иротивно мишљењу г. Николића. Нотнуно су умесне примедбо г. Николићеве о поступању са војеним бегунцима, и за чудо је да г. Ђорђевић није знао. да се ови спроводе окружним командама, да им' одреде. место пребивања. Тако исто слажемо се у ногледима г. г. Калајџића и Николића о аасошима,

СТРАНА 333

о наредбама за затварање кафана. и механа, даље са њиховим мишљењима о иравилима о уређењу хлебарница у Београду ч разумевању § 334. а. каз. зак. (у последњем случају стоји само г. Пиколићево мишљење). Интересантно је, да се у питању о надлежности власти за расправу сукоба изме^у иследних власти односно извиђања злочииих и престунних дела не слаже ни писац са критичарима, нити ови међу собом. Док први тврди. да је за расправу ових сукоба надлежан министар унутрашњих дела, дотле г. Николић вели да решавање ових питања спада у надлежност Касационог Суда, а г. Калајџић је опет, не знамо од куда пронашао, да је за ове стварн надлежаи државни савет. У колико је мишљењр г. Ђорђевића у оврм питању могло имати и има ослонца у изузетној погрешној иракси, у толико је мишљење г. Калајџића. лишено апсолутно сваког законског и логичког ослонца, јер се полицијске власти, бар наше, у улози извиђања казнених дела јављају као иследпе — судске — власги (судска полпција, § 19. кривич. суд. поступка) те је прома овоме потпуно тачно мишљење г. Николића, да и за њих на случај сукоба о надлелшости, вреди § 41. кривич. суд. поступка. Стоји при том Факт,. да је у пракси било ваздан сдучајева да су ове ствари решавале надлежне претпрставлЈене власти, само што је ова пракса била ногрешна. Г. Николић замера г. Ђорђевићу што је штампао распис Министра унутрашњих дела о штрајковима. Не знамо шта је ово требало г. Николићу. Кад је г. Министар већ нашао разлога да овај расиис изда — а на ово је несумњиво имао права онда је г. Ђорђевић, бар по нашем мишљењу. имао чак и дужност да га штампа у »Упуту" за полицијске и општинске власги. Озо у толико пре, што у овом распису нема ничег што би било у нротивности са нозитивним законима. Замерка г. Николићева г. Ђорђевићевој двФиниција злоставе право је ситничарење. Г. Ђорђевић вели, да под злоставом треба разумети »телесно мучење без повреда,« а г, Николић тврди да ово не ваља, и позива се на одлуку општеседнице Касационог суда, по којој је злостава оно »где толо човечје нешто трпи а не вређа се организам т<:ла" што другим речима значи: »није шија него врат.« (паставиће ое) Д. Ђ. Алимпи1]. ШПАНСКЕ ВАРАЛИЦЕ ПОМОТ\У СОЈЕ^РОВИШТА од К. А. Пе1б8 -а, ироФесора поЈиције на университету у Лозани. (НАСТАВАК) Три имагинарне личности, које су до овога момента кореспондирале са нашим лозањанином , притежавају сасвим различите рукописе, оар за онога који није стручњак у оцени сравњивања рукописа. Вештак међутим одмах познаје исту руку