Policijski glasnik

ВРОЈ 7.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 53.

КРИМИНАЛИТЕТ У СРБИЈИ (1905-1909 год.) (НАСТАВАК) б) Детоубиства Поменули смо већ, да се највише детоубистава извршује у окрузима ужичком и чачанском. Најмање их је, пак, у округу београдском, јер за свих 5 год. у њему иије било ниједног детоубиства. Два су главна узрока због којих се данас вргне детоубиства: бојазан од срама

и иоругс и н "мог \Јпност иадржаван>а новорођенчета. С обзиром на иаше економскс прилике може се са позитивношћу тврдити да овај други узрок — беау не треба ни узимати у вид кад је реч о детоубиствима у Србији. Остаје нам, према овоме, само онај први разлог жеља да се избегне поруга и срам — као једини узрок иашим детоубиствима, после првог и основног узрока већине кривичиих дела — опадање религије и морала. Од срезова најгори су у погледу детоубистава: моравички аожешки златиборски с туденички звишки тимочки белоааланачки неготински ариљски ичињски

еа једним детоубиством на 3365 становника » 4182 » 4391 >, 4431 » 4366 » » 4592 „ » 4594 » 4891 » 4997 » 5220 и т. д. и т. д.

Проценат пронађених детоубистава за означену петогодишњу периоду износп 83'2°/ 0 . в) Покушаји убиства Дела ова иду скоро паралелно са убиствима, ге их с тога највише има у окрузима: тоиличком, београдском, крагујевачком, иожаревачком и моравсчом, а најмање у ииротском, ваљевском. нишком, иодринском и крушевачком. Узроци овим делима леже највпше у међусобним свађама ( 2 / 3 ), и то махом у свађама око имања и у пићу, затим у освети. па у нужној одбрани итд. Узгред помињемо, да је превентивна акција власти код ових дела врло мала, скоро ништавна, и да су за њихово сузбијање потребне и многе друге мере: уређен катастар, сузбијање алко.хола, забрана ношен>а оружја, иодизање вере и

морала, облагоро1)аван>е нарави итд. Ове мере веома би много утицале и иа сузбијање убистава, па и свију осталих кривичних дела, поред добро уређене локалне власти. г) Разбојништва Дела ова имају највише утицаја на оишту безбедност у земљи; по начину извршења најдивљачнија су, а у погледу репресије најтежа. За њих се с пуним правом може рећи да су прави проФесијонални злочпни. Као што смо већ поменули, у овом погледу, т. ј. у погледу разбојништава најгори је округ иожаревачки (једно разбојништво па 1740 становника), а пајбољи округ ииротски (једно разбојништво на 14869 становника). Разбојништва у округу пожаревачком овако су распоређена:

у срезу хомољском у вароши Пожаревцу 9 срезу звишком 15 моравсиом 19 рамском 20 иожаревачком 22 млавском 20 голубачком 6

29 разбојништава или једно разбојништво на 776 становн. » » 1330 » » » 1455 » » »1718 в » 1783 » » » 2253 » » 2594 » 2689

Као год и код убистава, тако и овде код разбојпиштава, најгори је, као што се види, срез хомољски. После округа пожаревачког, у погледу разбојништава најгори је округ крајински, у коме једно разбојништво долази на 2 089 становника. У њему је најгори срез поречки са 18 разбојништава, затим долази срез брзоааланачки са 15, па неготински са 11, кључки са 4, и крајински и варош Неготин са по једним разбојништвом.

По једно разбојништво пзвршује се: у срезу иоречком на 770 становн. » брзоиаланачком » 1201 » » неготинском » 2667 » » кључком » 4621 » » крајинском » 18855 » вароши Пеготину » 5769 » Руднички округ и у погледу разбојништава трећи је међу окрузима, као и у погледу убистава (једно разбојништво на 2277 становника).

С обзиром на број стаиовника, у овом округу извршено је:

8 И « ~ О " " <8 св Н о со со о со со 00 10 -гч с© сЗ м * «

Сб Рн о |=* • «■ * © а к 03 со н 5 ^ о 5 со 03 а о ^

о н © и д © р 0$ X

сЗ со о к н 3 а • м "о \о со 0$ Рч о х .ф X

о 3 ф 3 Рч са со 5

М о

О ^ 00 О ^ О СО ^ СО )Л ^ СО тс о о со о тч ^ « 1^ О) Т-

3 § X *

о °

у ло X 3

о Он о

н о * . ф о Е—( к а 3 5 о

о и ф 3 л м со К 04

о с 03 ст? а,

гј 3 О н 3 X о 5 ^о со сЗ Рц

о Он О

ЧС?

03 о

А 03

03 03

СЈ

со

Оч

сЗ

о о

Као што се из овог прегледа види, од целокупног броја извршених разбојништава у округу моравском (68), на сам срез десаотовачки долази скоро половина и ако је он, после среза темнићског, најмањи по броју становника. Скоро овако исто стање за срез деспотовачки констатовали смо и код убистава, из чега излази, да је само овај срез узрок што округ моравски стоји тако рђаво у погледу најтежих кривичних дела: убистава и разбојништава. (НАСТАВИЋЕ СЕ)

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Учињена су нам ова питања: I Начелник среза поцерског, актом својим Бр. 1244, иита: »У погледу на застарелост решења изречених над општин. часницима по закону о општинама, за њихове административне кривице учињене у дужности, било је више пута објашњења у разним правцима. Тако : било је објашњења, да таква решења као решења административне природе, не застаравају у року предвиђеном у § 396. крив. зак., а било