Policijski glasnik

СТРАНА 54.

је опет и објагањења, да се такве кривице сматрају као истуина дела, и да решења застаревају ако се не изврше у року за три месеца од дана њихове :извршности. Услед тога, и поједине полиц. власти, доведене су у забуну. Према томе, част ми је умолити уредништво да даде своје мишљење: да ли и решења донета по административним кривицама општ. часника по зак. о општ. застаревају као и ост. иступне пресуде по § 396. крив. закона, или не застаревају, и да ли такво објашњење вреди и за казне изречене над чиновницима за њихове кривице изречене по зак. о чинов. грађ. реда, како би се подједнако поступало«? —• Иа ово питање одговарамо: Општа седница Касационог Суда, одлуком својом од 11. јуна 1893. године Бр. 3932, билајеутврдила, да дисциплинске кривице јавних правозаступника долазе у ред иступних кривица, и да по томе застаревају за три месеца у смислу § 396 кр. закона. С обзиром на ову одлуку, узело се било, да и административно-дисциплинске кривице чиновника, и општинских часника застаревају за исто време. То гледиште одржано је све до одлуке опште седнице Касационог Суда, донесене у прошлој години поводом захтева г. Министра Правде од 25. Фебруара 1910. год. Бр. 3068, којом је нађено, да и чиновничке и све остале административно-дисциплинске кривице не застаревају никако, кад застарелост није предвиђена специјалним законима, по којима се казне изричу, пошто, вели се тамо, § 396. кр. закона говори искључиво о кривицама из III части истог закона. После ове одлуке, имало би се, наравно, узети, да чиновничке кривице не застаревају никако. Државни Савет, одлуком својом од 18. децембра прошле године Бр. 11256, нашао је, у једном конкретном случају, да осуде из чл. 158. закона о општинама застаревају за три месеца по § 396. кр. закона, и није хтео да улази у оцену саме ствари по изјављеној жалби, те би, према томе, кривице општинских часника застаревале за три месеца. Међутим уредништво налази, да и она одлука опште седнице Касационог Суда, и она Државног Савета, тешко могу одговарати и правичности и јавном интересу. Тако, ако би се узело, да чиновничке кривице никако не застаревају, као што вели Касациони Суд, онда како би се то поклапало са установом застарелости у кривичном праву и закону, која има задатак, да у једном општем државном интересу одреди сталан рок, докле држава може гонити једнога кривца, и кад то њено право престаје. Не би се, даље, поклапало са правичиошћу, јер се признаје застарелост за дела убиства и друге злочине, а одриче се у једној безначајној ствари, као што је осуда што чиновник није дошао на време у канцеларију н т. слично.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

Она околност, што је закоподавац пропустио да иитање о застарелости административно-дициплинских кривица чиновника регулише самим законом о чиновницима грађанског реда, не треба да буде повод, да се ова застарелост са свим одрекне, пошто се све оно, што пије регулисано специјалним законима, има регулисати по општим начелима кривичног закона. За осуде пак општипских часника, не би се могла узети застарелост из § 396. кр. закона због тога, што чл. 167. кр. закона о општинама предвиђа за сва она дела, код којих је највећа казна затвора шест месеца или новчано 500 динара, застарелост за време од шест месеца, те се саобразно начелу постављеном у § 79. и 396. кр. закона има узети, да исти рок важи и за застарелост иресуда. Овако, на ову ствар, гледа уредништво. Али како његово мигаљење није обавезно ни за кога, и како, као што је иапред изнесено, стоје противне одлуке надлежних Фактора, то се у даним случајевима треба обраћати за упут својој претпостављеној власти, која би имала, ако није сагласна са поменутим одлукама, да тражи њихову исправку. II. Суд општиие каланске, актом својим Бр. 544, пита: »Моли се учтиво уредииштво да изволи суду овоме дати своје објагањење о томе: Да ли је правилна радња одбора ово општинског, што је на седници својој, држаној 30. јануара тек. године, извршио избор онгатинског пуномоћника по тач. 6. чл. 86. закона о општинама, или начелника среза власотиначког који, кад му је горња одлука под Бр. 439. достављена у смислу чл. 85. истог закона, исту враћа суду рвоме актом својим Бр. 1688 од 2—II—11. год. са наредбом да се ова одлука по чл. 57. и 58. истог закона изнесе збору на решење ? Суд мисли да је ова радња среске власти неправилна, јер је поменутом тачком чл. 86. општ. закона ово у дужност стављено општинском одбору као надлежном за овај избор«. — На ова питања одговарамо: У члановима 57. и 58. закона о општинама говори се о пуномоћницима сеоским, или варошким кад варош у саставу своје општине има и села. Њих бира сеоски или варошки збор због тога, што они имају да заступају оделите интересе села или вароши, па често пута чак по њиховим међусобним споровима. И кад би ове пуномоћнике бирао одбор, догађало би се то, да једно веће село, већим бројем својих одборника, наметне мањем селу за пуномоћника оно лице, које би радило против сеоских интереса. Што се тиче пуномоћника општинских, који имају да штите интересе целе општине, њих бира одбор према чл. 86. т. 6. законама о општинама, јер ту одбор преставља целу општину у заједничком интересу свију села која је састављају.

БРОЈ 7.

Ирема овоме, нема законског ослонца онај захтев среске власти, да општинског иуномоћника бира збор. Треба умолити среску власт да поново уђе у оцену ове ствари, на ће она исправити ранију погрешку.

ОДЛУКЕ ДРЖАВНОГ САВЕТА И КАСАЦИОНОГ СУДА Општински одбор може председника општине, лотпредседника икметове разрешитиоддужности само на захтев надпежне кадзорне власти. У општиии к извршен је избор председника, и на том избору изафран је Димитрије Тг., из К По изјављеној жалби, у којој је нарочито било истакнуто, да је изабрани председник закупац општинске касапске аренде, трећи одсек Државног Савета нашао је, да је овај избор правилан, па га је одлуком од 25. септембра 1910год. № 9390. одобрио, а жалбу одбацио као неумесну, скрећући пажњу надзорној власти на пропис чл. 71. закона о општинама, по коме часници општински не могу бити у исто време и закупци, арендатори, односио дужници општинске касе. Изабрани председник, пре него би се увео у дужност, упутио је једну представку општинском суду и одбору тражећи да донесе одлуку по двема његовим ранијим молбама, којима је тражио, да се закуп кмсапске аренде пренесе на другога, и да му се саопшти о томе одборска одлука. Општински Суд, шал>ући ову представку надзорној власти, известио је, да одбор пренос аренде на другог није хтео да изврши, о чему ће сутра дан и одлуке доставити. Надзорна власт, поводом овога, наредила је општинском суду, да изабраног председника, без обзира на ово, одмах уведе у дужност председничку. Општински одбор на свом састанку од 12 .октобра1910. године донео је одлуку № 1416., којом је, с обзиром на одЛ У К У Државног Савета и чл. 71. и 105. закона о општинама, одлучио, да се председник Димитрије Ћ. разреши од председничке дужности на основу чл. 121. закона о општинама. Незадовољан овом одлуком, изабрани председник Димитрије изјавио је жалбу надзорној власти, наводећи да одлука не одговара закону стога, што је од аренде одустао, а исту је све и измирио, о чему је добио признанице од општинског суда. Надзорна власт решењем од 19. октобра 1910. године № 10171. обуставила је од извргаења одлуку одборску са ових разлога: 1. што је актом Државног Савета од 25. септембра 1910. године № 9390., којим су враћена акта избора овог председника, скренута пажња надзорној власти, а не општинском суду и одбору, на пропис чл. 71. закона о општинама, према чему суд је имао поднети својој надзорној власти тражени извештај, ко је закупац ка-