Policijski glasnik

БРОЈ 29.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 229.

Разлози судског решења: и Не стоји дело, престављено тужбом државног тужиоца из § 111. у в. с § 132. кр. зак. због овога: За постајање дела из § 111. к. зак. тражи се да неко »за добит своју или другога или на штету других аисмене исправе, којих примање или издавање њему по званичној дужности припада, лажно или неисправно начини. § 187. гр. с. п. говори о јавним исправама и између осталог вели, да су јавне исправе и »исправе од јавних српских власти или надлежатељства или општ. судова, у кругу њихове радње и у надлежној Форми издане". По чл. 133. зак. о Шумама и реФерат чувара шума јавна је исправа, ако су испуњени сви услови, који се истим законским прописом траже, а на име, ако је чувар шума уватио кривца на делу, а у року од 24 сата, у присуству два грађанина, кмета и оптуженика извршио увиђај на лицу места и т. д. У овом случају ре&ерат опт. Филипа о горосечи нема с.ве услове, које чл. 133. зак. о шумама тражи по томе што је: Признањем опт. Филипа и исказом сведока Благоја Аздејковића, писара општинског, који је ре®ерат о горосечи иаписао, као исказом сведока: Јована Цветковића кмета и Благоја Маркови1)а и Николе ПетровиКа присутника, под заклетвом је утврђено по § 229. крив. с. пост. да је реФерат о горосечи по кривици опт. Јована Н. из Лопаше написао писар Благоје Аздејковић, да га опт. Филип није ухватио на делу горосече и да присутници Никола Петровић и Благоје Марковић нису присуствовали томе увиђају, а да је исти увиђај написао писар Б. Аздејковић и потписао присутнике, али да они тада нису били лрисутни, ма да је увиђај написао у општинској судници, а утврђено је и то, да и опт. Јован није био присутан томе увиђају. Ирема свему овоме поднети реферат о горосечи не испуњава све услове из чл. 133. Зак. о Шумама и зато није могао бити доказ о кривичној одговорности ни о делу горосече за опт. Јована. А кад не испуњава услове из чл. 133. зак. о шумама, онда се не може узети да је јавна исправа, јер само реФерат састављен по чл. 133. Зак. о Шумама равна се јавној исправи, и зато поднети реферат по кривици Јована Н. због горосече који је реФерат поднео опт. Филип није никаква исправа, па према томе није ни од каквог штетног утицаја на кривичну одговорност опт. Јована за престављену горосечу у иотом. Кад ово стоји, онда у радњп опт. Х-а као чувара шума, нема престављеног дела из § 111. у в. с § 132. кр. зак., без обзира на то, да ли је он опт. X. — био надлежан да овај реФерат поднесе или не. Означено решење првостененог суда, засновано на овим мотивима, оснажио је и Касациони Суд. [III 1. о VIII 1908. •V« 7986.) Ово судско решење погрешно је и у Формалном и у материјалном погледу. (НАСТАВИЋЕ СЕ)

КОЈОЈ АРХИВИ ПРИПАДАЈУ ЖАЛБЕ

Противу свију одлука власти интересована лица имају право жалбе, то је огарантовано и Уставом и другим сиецијалним законима. Како се жалбе изјављују: коме се предају, у ком року, са колпко таксе и т. д. прописано је законима. Али има једна ствар која се односи на жалбо а која није регулисана законом већ праксом: није законом нзрично прописано у којој ће се архиви чувати жалба. Као што се зна, жалбе на одлуке полициских власти, и по закону и по обичају, предају се — говорећи о жалбама у онште — непосредно оној власти против чије се одлуке жали, али, ио иракси те жалбе, не остају код те власги ве/1 њих узима. за своју архиву она власт којој се жалилац жали. Овако раде окружна начелства према срееким и Управа гр. Београда према квартовима, а можда ове власти не би тако поступале да тако не ради и Министарство, које по свом устројству даје нижим властима правац у раду. Да ли је такав поступак правилан? Жалбу прима и у свој деловодни протокол заводи она власт на одлуку чију је и изјављена, и здружује је са осталим актима предмета, на који се односи. По томе и но својој садржини жалба постаје саставни део предмета, по коме власт, пошто јо примила жалбу, и даље ради: саслушава, прима представке, доноси одлуке и друго што треба. Кад буде време нижа власт цео тај предмет спроводи вишој власти засебним иисмом у иреиису , у прилогу кога се шаљу, препис ожалбене одлуке за архиву старије власти и »сва односна акта«, и нижа власт у писму моли да јој се по размотрењу предмета 1 ) акта врате на даљи рад. У ова односна акта сасвим природно долази и жалба. Старија власт по досадашњој практици кад размотри предмет враћа акта пижој власти али из њих узима и задржава за своју архиву, поред послатог јој прилога у спроводном писму, и жалбу, а о томе ништа не помиње у свом писму којим продмет враћа нижој власти, и ако је нижа власт тражила да јој се врате сва акта, и ако је жалба под деловодном нумером ниже власти, и ако је, као што смо навели, жалба саставни део предмета који прнпада нижој власти. Најинтересантније је у овом поступању то, што жалбе после размофења предмета нису ни у колико потребне старијој власти. Старија власт пошто размотри цео предмет (па и жалбу) свој одговор нижој власти (одобрење или поништај) не концептира на жалби већ на спроводном писму ниже власти, које је последњи акт ниже властн, а нрви који носи нумеру старије власти и због тога остаје код ње.

*■) Наше полициске власти скоро стално погрешно пишу расмотрење место размотрење. Не каже се исмислити, расмутити и расмепити него измислити, размутити п разменити.

Само ово довде довољно је да сваког увери да је досадашњи рад старијих власти, који и пначе није основан на закону, неправилан, али има још један много јачи разлог. Жалилац има право да у жалбиупотреби нове доказе и за иотврду истих поднети прилоге. Кад старија власт понигати одлуку ниже власти и нареди да се »ожалбени наводи извиде и оцене", како ће нижа власт по тим примедбама поступити кад је жалба са прилозима задржана код старије власти? — У том случају нижа власт новом преписком мора да тражи повраћај жалбе и кад по њеним наводима усмислу нримедаба више власти поступи. жалба остаје у актима ниже власти. Дакле, потребно је да жалба остане код оне власти против чије је одлуке изјављења и са актима предмета на који се односи, те би и досадшњу праксу требало изменити. Ту потребу и оправданост исте увидели су давно наши судови и они никад жалбу не задржавају за своју архиву него је по размотрењу предмета враћају нижој власти. Па не само што то раде у односу према судовима него и у пословима које имају са полицијским властима. Буде ли се једном усвојило, да жалба буде и остане са предметом на који се односи, имаће се та добит што би -акта једног предмета била на једном месту, и што би се избегла излишна преписка нзмеђу нижих и виших власти кад нрвима жалба затреба. Како, пак, ниже власти сва акта која су потребна старнјој власти, шаљу у препису, могле би се, најзад, и жалбе преписивати, а нема никакво потребе, ни разлога, оргинална акта једнога предмета раздружаватп и на разним местима чувати. Овако безразложно поступати, као што се до сад радило, значило би да старија власт може из предмета извући који хоће акт, на пример: саслушање дужника или испит кривца, и задржати га за своју архиву, а то право, сигурнн смо, не би нико признао старијој власти. 1 ) Душ. Николи*. ПОУЧНО - ЗАБАВНИ ДЕО »«. —.ВИДОКОВИ ЖЕМОАРИ. ^НАСТАВАК) 3. »Потписани судија грађанског суда округа нордског, вршећи дужност председника цороте среза камбреског, износи, да су, на основу решења кривичног суда

у ) Иешто мало разлога правдају досадашње поступање са жалбама противу решења Министарства, које се, саобразио закону, поднесе непосредно Државном Савету и, пошто се тако заводе, остају у архиви Државног Савета. Али како у закону није изрично казано да те жалбе треба да остану у Државном Савету и како је предаја жалбе непосредно Државном Савету озакоњена из сасвим других разлога, а не да жалба остане у саветској архиви, требало би са разлога, које смо напред изнели о јединству предмета, и те жалбе здружавати са актима иредмета на које се однесе п оставл>ати их тамо где и цео предмет.