Policijski glasnik

СТРАНА 364.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 46.

Директно упаљивање помоћу смеше експлозивног гаса, или помоћу експлозива. врло је ретко, јер злочинац у овим случајевима ризикује увек свој живот. Индиректно упаљивање. Код овог упаљивања ватра се не јавља одмах, већ после извесног времена, а за потпаљивање употребљују са махом најобичнији диспозитиви. Тако се често налази обична свећа у средини запаљивих материја: сена, згужване хартије, иверја и т. д. У овом случају ватра се не појављује пре него што пламен доспе до нивоа материја које свећу окружују. Пошто је светлост свеће релативно слаба, то се може лако сакрити испод каквог већег сандука, дасака, обешених покривача и т. д. Према величини дела свеће, који је над запаљнвом гомилом, ватра се појављује брже или спорије. Чак и у оним случајевима кад је пожар трајао кратко време. свећа не оставља трагове на основу којих би се могао открити злочинчев маневар. Међутим, ако је ватра одмах угашена, на карбонизованим материјама наћи ће се масан и сјајан слој стеарина, као и карбонизован фитиљ , који је сачувао своју Форму. Овај начин индиректног упаљивања употребљује се често за паљење зграда у пољима, житница, штала и т. д. у којима има сламе и сена. Хемијско упаљивање. Извесни злочинци употребљују хемијске реакције за произвођење индиректног пожара. Као потпаљивач употребљује се н. пр. пакло шведских жигица, привезано за тег једне шеталице испод кога се налази — на одстојању које варира према моменту у коме ватра треба да се појави — мали рецепијенат са концентрисаном сумпорном киселином. Главићи машине, долазећи у додир са овом киселином, упаљују се и саопштавају ватру запаљивим материјама којима је злочинац окружао реципијент. За индиректно упаљивање уиотребљује се још и дугачак фитиљ од труда, чији је један крај у додиру са гомнлом ловачког барута, окруженом запаљивим матсријама. Пакдене машине. Употреба машина, званих аанлених, онаквих какве се налазе описане у анархистичким брошурама, врло је ретка. Ми знамо само један случај у коме је пожар могао бити произведен на овај начин, али и он није несумњиво утврђен. Иомињемо у т згред да је конструкција једне овакве машине врло лака за техничара ниже математике. Чак и обичан сат будилник може се употребити за ово. Паклене машине нарочито се употребљују за атентате помоћу експлозива. Пожарне бомбе. Потребно је још поменути анархистичке пожарис бомбе, које се унотребљују за упаљивање зграда. Ове бомбе праве се на тај начин што се дванаест делова белог љосФора растварају у једном делу сумпор — угљеника па се овај раствор сипа у Флашу од танког стакла,

или у рецепијент од крте печено земље. Овако справљен и затворен раствор баца се на место, па коме се налазе запаљиве материје, али тако да се Флаша или реципијент при паду разбију. Услед овог разбијања сумпор — угљеник се испарава врло брзо, а фосфор , који остаје, спонтано се упаљује. Ако се жели да се ватра не појави одмах, треба додати већу количину сумпора да би његово испарење дуже трајало. Гас за осветљење. И гас за осветљење употребљује се за индиректан пожар. Да би га помоћу овога произвели, злочинци не затварају потпуно славину на спроводнику, већ остављају један сасвим мали пламен, а у суседној соби, која је, разуме се, у вези са првом, отварају је потпуно. Услед овога, у даном моменту образује се, мешањем гаса са ваздухом, експлозивна смеша, која се упаљује приликом додира са слободним пламеном. Ми смо видели један случај, у коме је злочинац скинуо шраФ са струјомера за гас, који се налазио у нужнику. Пролазећи корз отвор, у коме је биа шраФ, и мешајућн се са ваздухом, гас је кроз рђаво затворена врата дошао у додир са слободним пламеном на славини у коридору, услед чега је наступила експлозија праћена пожаром. (НАСТАВИЋК СЕ|

ПОУЧНО-ЗАБАВНИ ДЕО

ВИДОКОВИ МЕМОАРИ.

(НАСТАВАК) И доиста Делонг је одмах иосле овог дојађаја променио стан, пошто се био врло уплашио и никога од оно мало света што је примао, није примао без велике предострожности. Ма да Хромол избегаваше да му дође ипак он не сумњаше на њега ни мало, јер како би могао тако што помислити за човека, који да је извршпо злочин не бн оставио касицу јер је знао шта има у њој. Нашав га после неколико дана на пијаци, ВандомДелонг га позва себи и зближише се још више него пре. Фромон, пак, поче опет мислити о својим ранијим плановима, али не могући дограбити касицу која је сад марљивије чувана реши се да измени план. Он одведе Делонга у Дешанов стан под изговором да пазари једну већу количину дијаманата и ту га убију, узму му г 17000 динара у злату и у новчаницама, што је био понео на позив Фромолов, који му је и задао први удар. Два дана прођоше; госпођа Делонг се забрину, јер се Делонг никад не задржаваше тако дуго а да јој не јави, и знајући да је понео знатну суму, помисли да му се није десила каква несрећа. Она се обрати полицији, у којој се осећао онај исти неред који је владао и у другим службама, али полиција ипак успе да мете руку па Фромона и Де шана. и открића. која је учинио онај

бравар, који је требао помоћи извршење крађе, а који је био понова ухваћен, могла су за Фромона и Дешана бити кобна. Али, власт одрече да да овом човеку слоб >ду, која му је као награда била обећана, те полицијски агент Кадо који је био посредник у тој ствари, нехтев да испадне лењив, учини да бравлр на путу из тврђаве у суд побегне, Кад је овако отпао и тај једини сведок који је теретно Фромона и Дешана, њих пустише у слободу. После је Фромон осуђен за друга дела на ооамнаест годииа робије и спроведен је првога нивоза године седме у казнени завод у Рошфор. Помоћу новаца који је стекао крађом он је поткупио неке личности, које су водиле спровод, да му олакшају бежање у случају кад буде покушао, или чак да га пусте, ако буде било згоде. Он је мислио чим се ослободи да убије председника суда који га је осудио и полициског чиновника који га је оптеретио. Ове је било гсЈтово за извршење овога плана, али нека „јавна женска®, која је дознала о томе од једног свог познаника, проказа све то и власт према томе предузе мере. Јавише спроводу и при излазу из Бисетра Фромону метуше лисице и нису му, их скидали до доласка у РошФор, где су га нарочито препоручили. Доцније сам дознао да је умро у заводу. Што се тиче Дешана, који је ускоро побегао из Тулона, њега су после три године ухватили због крађе извршене у Аи1еш1-у и крнвични сенски суд осудио га на смрт погубљен је у Паризу. У соби № 3. од Дешана раздвајао ме је само крадљивац и разбојник Луј Милот, син онога Корни-а, који је дуго времена задавао страх по пољима Нормандије, где се његови злочини још памте. Обу- чен као џамбас, Корни је ишао с вашара на вашар, проналазио трговце који посе собом веће суме и онда трчао пречицом на неко склонито место, сачекивао их и убијао. Трећи пут се оженио младом и лепом девојком Бернеј од које је испочетка брпжљиво крио своје занимање, али није дуго требало чекати па да се види да је и она била достојна њега. Од тада он је посвети у све своје послове. Она је тако исто ишла по вашарима и улазила лако код богатих сељака по долини Ож, и више њих је нашло смрт на" љубавном састанку с њом. На њу се више пута због тога посумњало али она је увек доказивала свој аШн, благодарећи добрим коњима које је увек раније спремала. У 1794. години породица Корни састојала се из оца, матере, три сина, две кћери и њихових љубазннка. Децу су били навикли на злочине још из њихове ране младости, било што су их терали да буду уходе, било да пале житнице. Најмлађа ћерка, Флорентина, испочетка је показивала неку одвратност према томе послу али су је »излечили" давши јој да у кецељи носи две миље далеко главу неке жене из околине Аржантана !!! Доцније, сасвим оолобођена, она је имала за љубазника разбојника Капели-а, који је погубљен у Паризу 1802. год. Фами-