Policijski glasnik

ВРОЈ 46.

ИОЛИЦИ.ТСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 365.

лија је после саставила разбојничку дружину и крстарила између Кара и Фалеза; она је мучила оне који су становали по салашима, метајући им под пазухе упаљену свећу или под палац на нози зажарен труд. Гоњен ревносно од полиције канске, а нарочито од рујанске, која успе да у Бријону ухвати два млада човека, Корни се реши да се за извесно време повуче у околину Париза, надајући се да Ке тако заварати траг. Настани се са Фамилијом у једној усамљеној кући на путу за Севр и долазио је често сасвим слободно у шетњу до Јелисејских Поља, где је сретао готово увек по неког познатог крадљивца. — Шта радите сад, оче Корни? рекоше му једног дана. — Увек велику утеху (убиство) моја децо, увек велику утеху. — То је забавно, оче Корни, али теснац (смртна казна)... — Ех, кад нема кумов а (сведока) није то ништа... да сам поубијао све салашаре којима сам горео табане не бих се данас бојао. — Приликом једног изласка Корни срете једног од бивших колега, који му предложи да обију једну бараку у вилдаврејској шуми. Крађа се изврши, поделише пљачку, али Корниу се учини да су га преварили. Дошав у средину шуме он испусти своју табакеру показајући је своме другу; овај се сагке да је дохвати* у том моменту Корни му проби главу једним метком из пиштоља. опљачка га и оде својој кући. где је смејући се на глас испричао догађај својој Фамилији. Ухватили су га близу Вернола кад је хтео ући на један салаш и одвели су га у Рујан, предали кривичном суду који га осуди на смрт. У међувремену његове жалбе жена му, која је била у слободи, долазаше сваки дан да га теши. — »Слушај", рече му она једног дана кад је био туробнији него иначе, „слушај, ЈозеФе, говоре да те је страх од иса (смрти)... не нрави се дете, а најмање кад будеш иа орману (месту погубљења)... смејаћети се сељачипи (друмски лопови)... — Да, рече Кории, било би све лепо и красно да се не тиче тикве (главе) али кад буде шарлот (џелат) с једне а дивља свиња (исповедник) с друге стране и иродавци гајтана (жандарми) позади онда... пема уживања кад -се човек спрема да прави храну црвима! — Добро, де, мани те мисли! Ја сам жена али бих тамо ишла као на молитву, нарочито с тобом, мој сироти ЈозеФе! Да, ја ти кажем, вере ми, ја бих тамо пошла с тобом... — Истина! упита Корни. — Да, да, баш истина, уздахну Маргарита... Али, шта ти смераш? шта хоћеш? — Ништа, одговорн Корни; затим приђе до кључанице и викну у ходник: Рошу, зовни, бога ти, апсанџију имам пешто да кзжем државном тужиоцу. — Како ? повикажена; државног тужиоца?! хоћеш ли да поједеш мамац (проказивати). Ах, ЈозеФе, какав ћеш ти углед оставити деци !

Корни ћуташе док не дође чиновник, а тад оптужи своју жену и ова несрећница, на основу тога осуђена, би ногубљена у исто време кад и он. Милот, који ми је овај разговор причао, није га никад причао а да се не смеје до суза; па ипак он није хтео да се шали са гилотином и за дуго је избегавао сваки посао који би га могао одвести оцу, мајци, брату и сестри Флорентини, који су сви погубљени у Рујану. Причајући о њима и о њиховом свршетку он би често говорио: тако је то кад се игра ватром, не радим ја то. И доиста његове су »игре' биле мање страшне, оне су се ограничавале на једну врсту крађа у којима је се он одликовао. (НАСТАВИЋЕ СЕ)

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учињена су нам ова питања: I Суд општине сеоначке, у срезу подунавском. службеним својим актом пита: „Још 31. октобра тек. год. суд је молио уредништво да му објасни: да ли може бити опроштај казне од затвора, т ј. да ли тужилац може опростити казну затвора осуђеном лицу и то за дела пступних кривица, које се извиђају и суде само на тужбу приватног тужиоц ц а кад овог не би имало оне се по званичној дужности не би могле извиђати ни судити по § 397. тач. 2. каз. зак. Ово јс питање учињено уредништву зато, што се тај случај десио код овог суда — да тужилац оитуженом оираихта казну затвора, на коју је казну осуђен по тужби истог тужиоца за дело из § 375. а каз. зак., али се кмегови овог суда буне иротиву изјаве тужиоца и веле да у оиште не може бити опроштај казне, — већ хоћс осуђеног да иодвргну издржању затвора ма да је т^жиоц дао изјаву, да осуђеном казну опрашта. Да се кметови са њиховим поступком пе би огрешили ни о правду ни о закон моли се уредништво »Полицијског Гласника", да на ово питање изволе дати што скорије своје обавештење, — преко свог писта — како би се суд знао управл,ати и да услед тога не би застарела пресуда". — На ово питање одговарамо : Одредбе § 17. и 33. кр. суд. поступка и § 397. тачке 2. кр. закона, разно су схватане и тумачене до сада. Тако, било је првостепених судова који су налазили, да у свнма случајевима увреда, лажног оптужења и клевете, могу приватни тужиоци задржати чак и извршну пресуду од извршења, а било их је, опет, који су налазили, да приватни тужиоци могу само одложити њено извршење, али не и са свим спречити, него да се мора тражити највиша милост. Управне власти, коЈе су извршивале оудске или своје пресуде ио оваквим кри-

вицама, такође су различито тумачиле поменуте законске одредбе. И иоједини писци, који су се бавили оценом овога питања нису сагласни у закључцима. Све ово, наравно, долази отуда, што су поменуте законске одредбе непотпуне. Али ми налазимо, да између § 17. и и 33. кр. суд. поступка и § 397. кр. закона има знатне разлике, јер док се у нрвим одредбама све везује за одустанак од тужбе, дотле се у овом последњем све везује за оароштај, што га приватни тужилац чини кривцу. По тој разлици ми налазнмо, да кадгод стоји кривица која се казни само на тужбу приватног лица, па приватни тужилац опрости кривну, онда се казна неће изрицати ако већ није изречена, а ако је изречена па пресуда постала извршном онда се неће извршивати. Како се по последњем ставу § 375 а кр. закона, и кривице из ове законске одредбе казне само на тужбу приватних, то се, по мишљењу уредништва, неће чинити изви^аји нити пресуде извршивати кадгод тужилац кривцу опростн. Наравно, да о овоме треба донети потребно решење, наслоњено на поменута законска наређења, II Председник општине горњо-бело речке, у срезу зајечарском, пита: »Приликом пописа имовине 1885. године, остао је извесан простор утрине општине гор. бело речке, у планини »Тунижници", непријављен у пописним књигама »Б к и норезом неоптерећен, усљед чега је овај простор 1902 године решењем окружне шумске управе, у Књажевцу, општини оспорен до проласка шумске комисије ради ограничења, и од тога времена у овом простору се општини оспорава право уживања а комисија се не одређује. Прошле пак 1910 год, општина гор. бело речка, према постојећем распису г. Министра, овај простор општинске утрине пријавила је накнадно, уписала у пописне књиге »Б и и порезом оптерила, па јој се ипак оспорава право уживања. Према довде изложеном учтиво молим уредништво »Полициског Гласника" да изволе у своме листу објаснити следеће: I Када општина гор. бело речка плаћа порезу на сву своју утрину у планини »Тупижници", као што је напред напоменуто, има ли право уживања те своје утрине или нема, и ако нема докле то право нема и по ком закону? II Ако општипа нема право уживања да ли треба да се и даље терети плаКањем пореза. или да се од тога неправедног плаћања ослободи и III Ако општина нема право уживања на ову утрину, онда ко на исту има право уживања и по ком закону ?« — На ово питање одговарамо: Кад је општина пропустила да у своје време упише у књиге В. своју утрину, те тако није плаћала порез на исту за дуги низ годипа, па шта више и шумска управа огласила то земљиште за саставни део државне шуме све дотле, до-