Policijski glasnik

БРОЈ 46.

упусти у ближу и детаљнију оцену свију изнетих доказа и околности, у вези и са осталим ислођењем утврђеним Фактима к . Првостеп. лесковачки суд није примио ове иримедбе Касац. Суда, већ је дао следећо чротнвразлоге: »Истина, по тач. 3 § 161 крив с. пост., суд је увек дужан, да оптуженога стави под суд, кад год нађе да има доволто основа подозрен.а против њега, разуме се, доказапих, на онај начин, као што закон предвиђа. По § 239 крив. пост. „основи подозрења у § § 121 —123 казани као и у § 238 наведенс околности, треба да су доказане тако, да се о њима не може сумњати и да нису одбраном оптуженог или суиротним исказом или другим околностима, којо би оптуженог правдале, обеснажене или у сумњу доведене 9 . Ово иранило о доказивању основа, вреди за сво основе и околпости без разлике, а не само за оне који се у крив. поступку у поменутим параграФима аримера ради наводе. Основи и околности што ихКасациони Суд у својим примедбама изводи, и по Фактима по којима их Касациопи Суд изводи, и по закључцима како се тим утврђују, очевидно је, по нахођењу овог суда, да нису несумњиво доказани, већ се оснивају на претпоставкама. Међутим иретпоставке су забранење у кривичном праву, а и по нашем закону ирема § 221 крив. пост. Тако, Касациони Суд изводи основ, против оптуж. Г. по томе, што он није ништа изјављивао о непостојању менице и толиког дуга (раније), већ је то чинио тек по сазнању, да је меница украдена а одмах после састанка са оптуженим М. у Власотинцу. То не стоји. Јер, баш на против, сведоци П. Т., Т. М. и М. К. тврде, да је онтужени Г. још у Фебруару месецу ове године (а крађа менице је извршена 19 јуна), изјављивао овим људима, да он тужиоцу М. не дугује 3500 дии. већ највише 350—380 дин. У осталом оптуженом Г. није то питање, да ли јо се коме раније жалио о непостојању овог дуга, ни постављено при ислеђењу као што се види из његових саслушања. Кад по вахођењу овог суда противу оптуженог Г. нема основа оноквпх и па опај начин утвр1,ених, као што закон предвиђа, опда по мишљењу овог суда, против њега не можо постајатп ни околиост — лажна одбраиа; јер само опда када би оитужени нешто „ иротиву основа иодоарења хаводмо", па би се то утврдило да је лажно, може се оптуженом на терет лажна одбрана ставнти нрема тач. 1, § 238. крив. пост. Дакле, свака лаж оптуженог не може састављати његову лажпу одбрану. И лажна одбрана, коју Касаци;>ни Суд за оптуженог Г. у својим примедбама утвр1;ује, по мишљењу овог суда, није несумњиво доказана, нити онаква као што се по наведеном законеком проппсу тражи, већ је на чистој претпоставци изведена противно § 221. крив. пост.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

Лесковачком првостеп. суду част јо обратити Касационом Суду пажњу на следећа Факта, досадањим исле^ењем утврђена: Кривац и крадљивац инкриминисане менице јесте М. С. Он је добар пријатољ не само оптуженог Г. већ и тужиоца М. Ј. Са њима обојицом стоји у меннчним односима. Оптуженом М. тужнлац Ј. поверава да му пише забрапу, прибелегику и тужбу по тој ипкриминисаној меници, па га одређујем за стараоца и шаље на извршење саме забране и даје му овлашћење да се за њега може и равнати са оит. Г.: што се види и т исказа опт. М. н Г. н одвојених акта. Даље сведок П. Т. каже за тужиоца Ј, даје познат као зеленаш; јер је као такав извикан од целе вароши". Пред сведоком Т., по његовом изказу, опт. Г. говорио је да никада не дугује толику суму, већ много мање; што је најзад био и наплатио, па је после само преко тужиоца Ј. исплаћивао две моницо у новчаним заводима. Једног плаћања, вели опт. Г., нослао му је тужилац Ј. једиу бланко меницу да је он — опт. Г. погпише и да му је врати, те да том мениницом замени своју — заводску. Он је се преварио и ту блапко меницу потписао и вратио Ј., међутим тужилац Ј. је заводску меницу, којој је рок био. исплатио целу а ону бланко меницу задржао код себе, те је исту. по мншљењу опт. Г. иреправпо на ову суму од 3500 динара. Исказ овог сведока II. Т., који и ако признаје да не говори са тужиоцем поткрепљује се исказима Т, М. и М. К. Сведок Ђ. Р. Тврди, када је одвео опт. Г. кући тужи >ца Ј. одмах после одобрене забране и када је опг. Г. рекао тужиоцу Ј.: „шта уради оно самном, хоћеш да ме отераш од куће и да ме упропастиш«, а тужилац Ј, се бешо уплашпо па дрхтећи рече: »Де, де, водим ја рачуна о теби, не бој се ти ништа«. Сведок Ј. С. гврди, да је пред њим тужилац Ј. пристајао, да се са опт, Г. за овај дуг од 3500 дин, изравна за 2000 дин. што вели и сам опт. М. Кад се сва ова Факта, која досадање ислеђење пружа, доведу у везу, онда би сд из њих могле правити претпоставке са овим друкчије и противно оним, исказаним у примедбама Касационог Суда; алп овај се суд у то није упуштао зато, што је палазно , да му то забрањује § 221. крпв. пост. Лесковачки првостеиенп суд не може да усвојп ни прнмсдбе Касационог Суда у наводима: да опт. Г. треба ставптипод суд па ће суд „тек по нотпуном извиђању ка аретресу имати да се упусти у ближу и детаљнију оцену ових изнетих доказа п околиостп у везп и са осталпм ислеђоњем угврђеним Фактима". Лесковачки нрвостел. суд на против палази, када је већ онт. М. у притвору за крађу ове менице, и када ће се по том оптужењу и претрес одржати, то ће моћи суд и доцније истрагу отворити према опт. Г. ако се на томе претресу по свестраној изтрази утврде јасни и несум-

СТРАНА 367.

њиви основи подозрења и околности против њега; и да за сад таквих нема; јер и оно што би га могло са претпоставкама теретити, то је у сумњу доведено са другим Фактима као што је напред изложено. Најзад оцена ових Факата, као чисто Фактичко питање, и спада у надлежност исклзучиво првостепеног суда". Касациони Суд у својој општој седници од [2. новембра 1911. год. № 14299 усвојио је нрнмедбе свога I одељења. а против разлоге првостеп. суда одбацпо. N1. Л. Р.

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ П О Т Е Р Е Дудвик - Вауер - Бајор, чију олику износимо, из В. Пеште. оштетио је, Фалсификоваљем, будим - пештанску трговачку банку са 280.000 круна, и побегао. Стар је 36 год., но народпости Јеврејип, по занимаљу банкнрски

чиновпик, висок 174 см. дугуљастог и мрког дица, косе црне (по темену ћелав), обрва црних, очију смеђих, бркова густнх, црних и потшишаиих; говори маџарски, немачки и енглески. Акт Управе града Београда 13р. 4 57 38. Франц Пенцл Пендула, пз Бер.шпа, по з шимању шлосер и монтер, обио је касу пиротске некарске удеопичке задруге па по мзвргаеном делу побегао. Он је стар 2 7 година, стаса средњег, развијен, трбушат, у лицу смеђ, очију плавих, па десној страни носа има израштај, косе велике, бркова смеђих, брија се, предњих зуба нема — штрб. Од одела има: црн штоФан капут, на левом лакту поцепан, панталоне кратке до колена, чарапе жућкасте боје, ципеле на шннраље, говори немачки. Депеша начелства окр. пиротског Бр. 12424. Ђорђе Милић, из Дубља, има да издржи четворомесечни подицијски надзор по извршној