Policijski glasnik

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

кле се од стране комисије не расправи питање о својини, општина није требала да га уписује за порез, Кад је она то ипак учинила у с.мислу чл. 35. Финансијског закона за ову годнну, н.ој не остаје ништа друго, него или да пла^а порез за све време докле не прође шумска комисија и изврши ограничење, па ако оку утрипу призна за општинску, онда је општина овако избегла плаћање пореза за раније године, или да тражи сада ослобођење од пореза, и да рескира да после плати порез за пс-т па и више година. Што се тиче самог уживања ове утрине, оиштина нема права на то по том једином основу, што плаКа порез, јер плаћање пореза није доказ о својини, пошто пореске власти задужују порезом по пријави поједннаца, не разбирајуКи о томе: да ли ко тиме стиче или губи какво друго право. Све дотле докле шумска комисија, састављена у смислу чл. 9—12. зак. о шумама, не утврди: да је то својина општинска, дотле, сва права принадају држави. Ако ко хоће да се користи државном шумом, он то може у смислу чл. 81. 82—89. закона о шумама, под тамо прописаним погодбама.

ОДЛУКЕ ДРЖАВНОГ САВЕТА И КАСАЦИОНОГ СУДА Одлука опште седнкце Касационог суда од 12. новембра 1911 г. № 14213. Пирот. првостепеном суду била је оптужена Р. ћерка Р. П. зато што је употребила иринудно средство те дете побацила на дан 16. октобра 1909. г. и по нобачају бацила га у реку и С. М. зато што је овај набавио средство и предао га Р. да овај побачај изврши, чиме су себи створили кривииу казниму по § 168. крив. зак. Оптужена Р. признала је извршење овога дела, али се бранила, да јој је средство за овај побачај набавио и дао оптужени С. с киме је пре тога живела у недозвољеним односима, и оптужени С. није признао учешће у извршењу овог дела. Првостепени гшротски суд је решењем од 12. новембра 1910. год. А° 23252, пустио оптужене испод суђења, налазећи да није утврђено постојање дела насилног побачаја и ако је оптужена Р. признала да јој је оптужени С. дао некакав напитак за то, и ако је утврђен побачај детета, јер се лекарским уверењем није могло да констатује, да је било ма каквих трагова, да је овај побачај био изазват ■ механичкмм манипулацијама, нити је накнадним прегледом према уверењу № 13647 константовано, да је било ма каквих трагова, да је овај побачај изазват и хемијским — унутарњим средствима. Но по жалби државног тужиоца Касациони Суд у III одељењу своме примедбама од 23. децембра 1910. г. № 15064 I

поништио је напредпоменуто решење а са разлога: »Кад се признањем оптужене Р. на протоколу № 19У29 при коме је и на претресу остала, утврђује, да је она попила течност, коју јој је дао оптужени С. и да је одмах после тога побацила дете; а с друге стране, кад акта истраге по овом оптужењу показују, да је лекарски преглед оптужене Р. извршен тек на две недеље после побачаја, који су се трагови од повреде на трбуху или другом којем органу Р. — у могли евентуално изгубити, онда је суд, ценећи поменуто призпање оптужеие Р. по § 555 и 225 крив. суд. пост., у пези и односу с осталим прибраним доказним материјалом, требао да размисли и оцени да ли поменута радња оптужених не садржи оне битне елементе, чији скуп чини правпи појам дела из § 168 крив. зак,, па потом своју одлуку ио овом оптужењу донесе". Првостепени пиротски суд није усвојио ове примедбе касационог суда, већ је дао следеће противразлоге: »По § 220 крнв. пост. суд ће само оно за истинито сматрати што је по прописима овог закона доказано«. И признање окривљеног по § 225 крив. пост. сматраће се као доказ, ако исто има све услове из тога прописа. У даном случају, признање оптужене Р., да је она у скоро пошто је попила напитак, који јој је С. дао, побацила дете, не може служити као доказ да је опа употребила хемијско средство — напитак у цељи насилног побачаја, кад лекарским прегледом извршеним над онт. Р., као јединим доказом, није констатовано ни да је она употребила какво хемијско средство — напитак, нити да је побачај последица употребе оваквих средстава. То пак, што се ова констатација код оптужене Р. није могла извршити услед одоцњеног прегледа, ие може њеном нрпзиању дати толику доказну снагу, да је она због употребе напитка побацила дете, кад се не зна ни шта је попила, нити какво је дејство напитак имао на плод у утроби. Па како овде није утврђено, да је избацивање дегета последица употребе хемијских или физичких средстава оптужене Р. у овој сврси, онда овде и нема ни један од карактерних знакова за постојање дела из § 168 крив. зак. Њено признање, како га је пред судом исказала без лекарске констатације, кад би се узело за доказ о постојању овог дела, било би претпоставка са вераватноћом, али таква претпоставка несме се чинити по § 221 кривич. пост. И кад ни других доказа нема о намерном насилном побачају од стране оптужене Р. онда се има сматрати да представљено дело није доказано 1 '. Касациони Суд у својој општој седници од 12 новембра 1911. г. ј\» 14213 нашао је да су противразлози пиротског првостеп. суда на закону основани, и за то је, усвајајући «д1сте, огласио решење суда за снажно, а примедбе свога одељења одбацио.

Одлука опште седнице Касац. суда од 12. новембра 1911. год. .№ 14299. Ислед. судија лесковач. првостеп. суда тужио је истом суду М. С, из Лесковца и Г. П. из Серинице и тражио је да их суд осуди на казну за то: што је оптужени М. 19. јуна тек. год. у недељу, из акта сиора М. Ј. ћурчије из Лесковца противу опт. Г. Г1. због дуга по меници у 3.500 дин. украо оригиналну меницу са акцептом оптужееог Г., па у место ње оставио другу ФалсиФиковану меницу, у чему је оптужени Г. био саучесник, те М. тиме учинио два кривична дела дело из § 104 крив. зак. крађа и уништај менице из званичних акта судских и дело из §148 тач. 5 крив. зак. — ФалсиФикат менице. а оптужени Г. као саучасник истог. Првостеп. лесковачки суд је решењем својим од 1 октобра 1911. г. № 32199 оптуженог М, за оба ова дела ставио под суд и у иритвор а оптуженог Г. ослободио стављања под суд. Но по жалби иследног судије и заступника приватног тужиоца Касациони. Суд у своме I одељењу нримедбама од . 19 октобра 1911. № 13135 поништно је поменуто решење лесков. нрвостеп. суда а са разлога: »За решење о стављању под суд није потребно да постоје онакве и онолико околности или основа подазрења, како се тражи -за потпун доказ о кривичној одговорности оптуженог, већ се, у смислу тач. 3 § 161 крив. пост., захтева да има само довољно основ а да се може веровлтно закључити даје оптужени учинилац или помагач дела за које се оптужује. Па како се из акта овога оптужења види да и према оптуженом Г. по закону има довољно основа за стављање под суд, ана име : што је само оагужени Г. као главнп и једини дужник имао интереса да се украде инкриминована меница, јер је осудним решењем Л« 18105 јсдино он — Г. био осуђен на плћање дуга по украденој меници; а када се овај основ доведе у везу са утвр1)еним Фактима: да се оптужени Г, баш у очи дана ове кра1>е, састајао са оптуженим М.; да се против решења о забрани за три и по месеца није жалио суду, нити ма шта изјављивао о непостојању менице и толиког дуга, ве11 је то учинио тек по сазнању да је меница украдена, а одмах иосле сасганка са оитуженим М. у Власотинцу ; што се оптужени Г. лажно брани да се његово писмо (приложено у акту № 17090) не односи на дуг у 3500 дин., јер се датуми у писму слааху са датумом издања украдене менице, које околности, у смислу § 118 крив. пост., између представљеног дела и оптуженог Г. у тако тесној вези стоје, да се са великом вероватноћом да закључити: да је оптужени Г. заиста учествовао у делу за које се окривљује, онда је суд погрешио гито, према оваквом стању ствари, и оптужеиог Г. нпје ставио под суд за представљено дело. А тек по потпуном извиђају на иретресу суд ће имати да се