Policijski glasnik

ВРОЈ 5.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 35.

ио дакле својом .мнслсиом садржином, која им мож; и оскудевати, већ по самом свом нолозкају и особинама. Иски наводе јоит једну разлику између исправа п ('иољних објеката , чија доказна снага ио истиче из њихове садржине: исиравом со доказује, веле, каква чии.сница, која потпуно или делимично лежи ван и.с самс, за разлику од оних објеката 2 ). Ог.о је истачно, јер и наведени објектп могу служити за доказ какве чињенице, која лежп вап н.их. Тако електричпи апарат може служити као доказ олује. С друге стране има исправа, којима се доказује каква чињеница, која лежи у н.има самима. Тако меницом се ис доказује, да је издавалац дао какву изјаву, већ је та изјава у њој самој оваилоћена, т. ј. сама моница по себи је једна изјава. Да ли извосно писмено садржи какву изјаву, једп.) је Фактично питање. Тако кад се на неком пномену налази реч »да к , могуКе је ипак, да оно садржи какву иајаву, а да ли је то случај, зависн од конкретпих околности, н. пр. од тога, да ли пред »да 11 има какво питање, и да ли је „да (< одговор на то питање. ж) Исправа, којајс одлица за то овлашћоног нимењена да служи као доказно средство и. пр. облигацнја), назива се ппмерном нсираком за разлику од случајне иснраво. з) Нрема § 189 грађ. суд. пост. „односно дана п годнне издања (датума) приватна исправа нема силу докава нрема трећима". Ио у а1. 3 се додаје : „Али ако је она власти ма у којој це.вп предана, илн јо издчтел. нсправе умро, онда се датум предаје властн нли смрти издатеља с.матра нрема трећнмакао датум пснраве*. Каква нзјава можа битн учињепа наравно и другим знацима, а по само словима, тако да предмет, на комо со ови знаци налазе, може такође служити за доказ права п правних одношаја. Посвн предмети се не могу сматрати за нсираве, пошто ирема § 147 к. з. нсправа може бигп само писмено. Из наведено одлике исправе нзлаз.1, да гије исирава: 1° ирепис /нопија) какве исправо. пошто оп нпјо материјализирана изјава, воћ само реиродукција какве пзјаво. Тако ие бн извршио кривично дело из § 147 к. з. онај, који бп употробио лажну копи.ју какве праве иснраво као ноаију. или који би какво писмено унотре.био као коаију неког оригииалног пиемена, које у ствари не постоји 3 ). Ио од постављеног правила можо бити пзузетака 4 ). На име н копија какве псправЈ бпће исправа онда: (НАСТАВИТ.Е СК)

1 В. ВгоАтапц 08 47 401 и 01е ТЈгкипЛо (1904). Уи. Рглпк § 267 П. Ј ) Тако Оррепћо[ § '267, 40, Јоћп 36. 3 ) Уп. СНећаивеп § 267, 18 с, 1'глпк § 267 Ш 2, ШпсИпд 2 209. *) Х г п. ОШаичоп § 267, 18 с, Ргапћ § 267 III 2 п, а.

ПОУЧНО - ЗАБАВНИ ДЕО ЧУДН0ВАТИ ТРАГ0ВИ ПРПЧА Балдуина Гродера.

(СВРШЕТАК) Добро одржаван срески нут водио јо покрај шумо. Кад је Дагоберт сназио једног шумарског момка, који је чувао стражу, наредио јо да се стане. „Ја мислим, да би требало да останете ту ссдећн, милостива®, рече он. в Леш убијеног нијс најбољи призор за Вас. Ја ћу Вам већ јавити, ако бих приметио макар штогод важно". Рекав то он приступи ближо месту злочина. Два чувара извршила су своју дужност. Одмах се могло примотити, да у близину нијо пуштано ни једно неовлашћено лицо. То јо увек имало својих добрих страна. Далеко у наоколо стајали су сељацн у немом страху. Ни Дагоборт се не дотаче мртваца, али је оштро исннтивао сво, што би му дало ослонца за даљу истрагу. Кад је комиснја стигла, допуштено јо лекару да прнђо лешу. *Он клоче крај леша и изврну га са нешто нанора. јер јо леш лежао лицем окронут доле. Дагоберт се сажо п номожо локару. Иађоно стање у главномо јо бпло ово : »Самоубнетво или несрећан случај искључени су. Убиство ван сваке сумње. Човек јо удављен. Отисци нрстнју још со внде иотпуно јасно. Ротиз ААат.1 нагњочен, даље еломијена заштитна рскавица, СагШа&о ШугоШеа, и санторинска рскавица на гркљану. Смрт јо морала моментано наступити. Смрт јо свакако наступила већ про осам до десот часова; ио свој прилици убиство јо извршоно пре попоћи. 0 »Донустпто, господиие докторе®, узо роч Дагоборт. „Тачно утврђењо времона убиства могло бн бнтн од важности. Ја мислим, да ми зато имамо средство у ру кама (< . »Ја. но мпслим, госнодино Дагоборто", одговори локар. »Одродити тачно времо на сатс н мипуте — ту нас наука оставља на цодплу®. »Онда морамо то покушати боз пауко. Снноћ или иоћас падала јо виша. Друм со истина опет осушио, али се види, да је кнша надала, а пајбол.о овде на месту, гдс јс лсш лежао. Мокро, а сада готово сасвим суво одело убијоног оставило јо на зомљи влажну ивицу. Међутим можо се утврдптп," кад је киша иочела". »То ја могу сасвим тачно рећи",јави со шумар. »Од три четврти иа осам до осам падала јо уз совап.о п грмљавпну жестока киша (< . »Бто дакле сад имамо јодан ослопац", продуж.и Дагоберт. »Ја на име тврдим, да јс убиство извршсно нре иочетка кише. Уверите со. Место, које јо било иокривоно лешом, још јс прашн.иво. Иначо друм је истина такође сув, али још није прашњив. Затим ту су знаци, који говоро за то, да је киша ударила непосредно

после извршеног дела. Али о томе можда ће доцније бити речи. Знаци могу и да преваре и за то се ми за сада на њима нећемо ни задржавати. Али прашина никако не вара. Дакле: Дивалд је убијен пре три четврти на осам. Ми знамо, да јс он у ванцеларији примио новац у пола содам часова и да га је склонио при себи у јсдној торбици од мушоме. Дал.о извидоло со и казато нам јо, да јо он нз канцеларије отишао у општинску механу, да је тамо попио г /. 2 литра вина, па да је затим одмах носло седам часова отишао. Даље ми се времо не слажо потпуно, али ипак само у колико се т;.чо минута. Ја на име сматрам као поуздано, да је он довде приспео тачно про него је отпочела непогода. Али за сам пут довде он би употробио највише чотврт часа. Ми но можемо знати, зашто је тај пут трајао гајмањо дванута толико, али ипак ми смо сада то врОмо тачно одродили и оно јо најмање четврт часа нешто више или мањо". Сад се комисија стаде живо саветовати, износећи евоје иретпоставке и своја опажања. Дагоберт их не узнемиравашо у томе, већ оде до госпође Виолет, која га је очекивала у аутомобилу, и седе до н.е. Марију наредише, да вози натраг у најлаганијеМ темпу, »у корак®. »11 о, Дагоберте", упита госпођа Виолет. »Имате ли наде? (( Дагоберт јој у кратко саопшти ствар и док је говорио, он је једнако испитивао ногледом обе стране друма. Нотом поћута неко време, размишљајући. »Једно обично разбојништво са убиством (( , рече он после дужег премишљања, »али инак оно иружа неко сасвим необичне тешкоће. На име индиције нротиврече једна другој на сасвим чудноват начин. Мора се узети, да је убица некп мештаннн, који је тачно познавао све нрилике. Не наиада ее разбојнички на једног убогог ђавола, чувара шума, а да се није знало, да он из замка носи новац". »Због тричавих 450 крупа! (( викну госиођа Виолет, а при том јој навреше сузо на очи. »Ми би радије нрежалили и дееет н сто пута толнко. За то убити једног човека, једног верног слугу! (( »Само какав мештании могао је знати за Дивалдову редовну миеију, али ипак знаци указују на каквог етранца као извршиоца. Реците ми, госпођо Виолет, да ли су се јуче или последњих дана виђали у еелу какви екитачи, каква вештачка трупа, мислим какви акробати и комендијаши ? (( »Нису, поуздано знам, Дагоберте". »Или можда какви Цигани?® »Ни они (( . »Можда је у блнзппи славила каква црква?" »У целој најдаљој околини није било такве славе". »То је врло чудновато и у мојој пракси сасвим ново, Ја бих се заклео, да јо убпца нокн акробата". »На зашто баш акробата ? (( »Или, има ли у селу какав човек, за кога се зна, да може да изводи акробатске вештине?«