Policijski glasnik

ВРОЈ 5.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 39.

По изјављеној жалби, ТП Одсек Држанног Савета нашао је, да је решење надзорно власти иравилно п на закону основано. С тога је на оспову чл. 170 закона о општинама решио, да се жалба одбаци као иеумеспа. Одлука од 27. новембра 1911. годино Бр. 10140.

Један случај умесне примене чл. 152. закона о општинама. Због грађана оиштине л.... (али пеиопстптуисан у смислу чл. 29 н 30- закон р општинама) донео је 10 октобра 1911, године одлуку: да ноће ићи на кулук на оправку иута Мајдан Пек-Влагојев Камен све дондо, док со пароду пе врати до иоследн.е паре она сума, која је од ■ љега -покупљена још у ирошлој годинп по '1.50 днн. с главе па главу, а за израду овог истог иута. Падзорна власт. решењем својпм од 17 октобра 1911. год. № 9086, а на основу чл. 152 закона о општинама задржала .је од пзвршења ову зборску одлуку н:з ра.злога, што со државној власти мора вероватп, да Ке се кулучарима новац, којм се ноку.иљен за. ову сврху налазп у, касн окружне благајне, вратити, а грађани су дужнп, да се наредбама власти покоравају н псте извршују. «С обзиром иа ово није било моста доношењу овакве одлуке, а тим пре, што се збор у својој одлуци нијо позвао ни на један ааконски пропис, но коме би био надлежапзадоношење овакве одлуке, а међутим одлука је у основи противна чл. 142 п 143 закона о општинама. Минпстар Унутрашњих Дела, палазећи да је зборска одлука противна закону због тога, што одлуку и није донео конститунсани збор грађана пред организованим гласачким одбором — чл. 29 и 30 закона о општинама — већ обичан скуп грађана, иослао је иа оспови чл. 152 зак. о оишт. сва акта Државном Савоту на рсшење. Трећи одсек Државпог Савета нашао је, да јо решење надзорне власти иа закону основано, па је, на ос-нову чл. 152 зак. о општинама, решио, да се исто одобри. Одлука од 29. октобра 1911. годино .V« 10185.

Чл. 158. закона о општинама предвиђа казну само за председника, потпредседника, кметове и деловођу општинског, и према томе не може се применити и на писара општинског. Миливоје Ј. А., писар општине з.... узет је на одговор због тога, што на тражење надзорие власти није нослао акта по једно предмоту, пити извештај, да тих акта нема. На свом саслушању изјавио је, да он у општинн није никаква власт, те да би за непоступање по наредби могао сноситн одговорпост. Надзорна власт. иалазећн да о.вде постоји дело из чл. 158 зак. о оиштинама,

решењем од 3 септембра 1911. године Л» 13493, казпила га је са 100 дин. По изјављеној жалби, III. Одсек Државног Савета чашао је, да решење надзорне влас-ти не одговара закону с тога, што се на жалитоља, као на писара општинског, ннје могао примоннтп проиис чл. 158 закона о општинама, којп продис важи за деловођу општинског суда. С тога јо, на основу чл. 170 зак. о онштинама, решио, да се рошење падзорие власти попкшти. Одлука"пд 27. октобра 1911. годпне Л» 10102. Јос. К. Ст.

Одлука опште седнице Касационог Суда од 17. јануара 1912. год. Л» 3. Ирвостепеном смедеревском суду били су оптунсени Д. И. и И. И. што еу 17. .јула 1909. г. противстали у вршењу званичне дужности председиику оиштине радииачке Ж. М. и нису му дали да узме у понис 11> 11хово жпто за наплату државне дуговане норезе, те су тим својим поступком створилн себ.и кривицу казпиму по § 93. крмвич. законнка. Првостепени смедеревски суд је нашаО да у радњи оптужених што председпику нису дали да нм узме у поиис жито н однеее за наилату дуговане норезе, нема никаквог кажњивог дела па ни дела пз § 93. кривич. законика по томе, што је радња председниг.ова неправилна и иротивузакона, за то што нпје према § 466. грађ. суд. пост. нрво саслушао оптужене имају ли да илате порез, па ако немају шта одређују за продају, а за наплату иорезе, па тек по истеку 15 дана да приступи попису, —• и за то је оптужене решењем својим од 21. марта 1911. год. № 9954 на основу § 250. а крив. суд. пост. пустио испод суђења. По но жалби државног тужиоца Касациони Суд примедбама свога I одељења од 27. маја 1911. год. Л» 7596 поништио је решење првостеп. смедерев. суда а са разлога: »Суд иогрешпо узима да су сптуженн имали права, да изврше представљено дело, иошто су изазвати неправилном радњом председника општинског Ж., погрешно нозивајући се на пропис § 466. грађ. суд. иост. Да би се могла оцепити правиЛност или неправилност радње оиштинског нредседника, суд је био дужан да овај случај цени и по аакону о порези, као сиецијалном закону, па да затим доноси своју одлуку по овоме оптужењу". Смедеревскп првостеп. суд нијс усвојио ове примедбе Касационог Суда, већ је дао следеће противразлоге: »1. Касациони Суд но своме устројству има да пазп да се, како Формални тако и материјални законски прописи правилно нримењују. И према томе кад је Касационп Суд нашао, да се првостепени суд огрешио о који пропис, требао је тај законски пропис и да означи, како би првостепени суд заиста увидео, да се је у појављепом случају огрешио, јер овако, како је Касациони Суд казао, остаје

пејасно и незна се шта је и на који законскн пропис Касациони Суд мислио. 2. У закону о неносредном порезу у чл. 107. казато јс само, да се егзекутивна наплата норезе врши без пресуде и решење н то ирвенствено из покретНости, а носле из непокретности. Али начпн на којп ће ее та наплата вршити није овнм законом пр-описан, п онда остају одредбо законика у поступку судском у грађанскпм парннцама да се примењуј.у. Ни најмање. не мен.а ствар, што је у иоменутом законском пронису казато, да ће ,се егзекутивпа наплата порезе нрвеиствено вршитн пз покротности. Тим јо обележено, шта ће ео прво узети у понис. Али то не мења начело, да се дужнг.к саслуша. шта.од покретности оиредељује. И кад тако ствар стоји, да начип нзвршења наплате иије иореским законом регулисан, п да остаје начин опредељеп грађан. поступком, онда се мора узети, даседужник прво саслуша, шта опредељује за продају. Тога у овом олучају није било. нити акта иелеђења утврђују и зато је радња нредседиикова била ненравплна. 3. Иајзад но Уставу чл. 16. својина је неиовредна. Дакле, са њом не може никако друкше бити, него како закони нрописују. Начело саслушања мора битп ио овоме. А да се п у овим случајевима мора дужник саслушати најбоље иоказује овај пример кога суд наводи. Неко ее по пореским књигама води као дужник, јер није раздужен да је порезу платио. Орган, било општински, било порески, без саслушања узме имовипу у ионис и прода, а међутим дужник има доказе да је платио иорезу, који је од стране благајника утајена, те за то није пи раздужен. Ови и овима слични примери, којпх много има показују, да начело саслушања, изражено у § 466. грађ. суд. пост. на који се суд позвао, мора бити заступљено и код егзскутивне наплате норозе, и за то првостепени суд сматра, да је поменуто решење правилно и да се радња председиика општинског, оваква каква је, нема шта ценити и по закону о порези". Касациони Суд у својој општој седници од 17. јануара 1912. год. Л» 3. усвојио је примедбе I свога одељења и одбацио противразлоге првостепеног смедеревског суда.

Решење Касационог Суда о сукобу првостепеног шабачког суда и начелника среза поцерског од 5. септембра 1911. г. Л» 11101. Начелник среза поцерског тужбом својом спровео је Д. и Ц. М. на осуду за лаку новреду тела и јавну увреду. По нрвостепенп шабачки суд налазећи да овде не стојп престављено дело, него да стоји иступно дело из тач. 1. § 357. кривичног законика вратно је акта овога предмета, да полицијска власт пресуду изрече. Касациони Суд је расмотрио акта овога сукоба па је нашао : »Кад се лекарском сведоџбом у акту № 4649, утврђује, да је приватпом тужпоцу В., нанесена новреда т-еда, онда