Policijski glasnik

СТРАНА 38.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 5.

Молп се уредншптво на који начин и без одговорности може ову наплату суд извршити; и II. Кад . отац прода део од имаља, а за сина не остаје му земље за уншвање по § 471. ррађан. суд. поступка, сме ли суд дати уверење продавцу, оцу, да других задругара нема, попгго син по § 57 и 507. грађ. закона није задругар, у толико нре што §471. грађ. суд. Поступка говори само о пореским главама, те се по томе може рачунатп само о задругаримагде не може бити син према §§57 и 507. грађ. закона®. — На ова питања одговарамо: 1. По § 325.а. закона о поступку судском у кривичним делима, дужан је отац да плати за свога сина све трошкове, означене у тачкама 4. и 5. §§ 322.и 325. истога закона, кад год је овај учинио дело из користољубљ а, без обзира на то, што између оца и сина пе стоји задружни одношај у смислу § 57. и 507. грађанског закона. Остале трошкове отац ппје дужан ,да илати, ако судском пресудом нпје на то парочито осуђен. Ако се ови трошковн не могу наплатпти продајом стајаћег одела окривљених, и њпховом осталом личном својином, ако.је и у колико имају, опда се констатује немогућпост наплате и иа тај начин ствар приводи крају ; п 2. И ако по § 57. н 507. грађ. закона, изм ђу деце и родптсљапс стоји задружни одношај, ипак суд не сме издати уверење оцу, да нема задругара, кад он има једпога пли више синова, јер § 471. грађ. судског поступка и но тражп да постоји задружпи одношај, како га замишљају и траже поменуте законске одредбе из грађанског закона, него тражи само- то, да се у једпој кућн сељачкој, био у овој задружни одношај или не, обезб дп н&гливица за сваку порсску мушку главу, где улазо п синовн. На ово суд мора нарочпто да нази, п да пикако пе дозволи, да се окрњи од онс имовиие, коју штити § 471. гр. суд. иоступка, јор би иначе његови часници одговарали по казнеНом закону. Понављамо: да та околност, што између родитеља и децо не постоји задружни одношај у смислу грађанског закона, но пружа иовориоцима право да со наплато из онога дела имовине, који јо §-ом 471. грађ. суд. постуика, заштићен једној сељачкој — земљорадничкој породици. II (Јуд општине мачковачко, актом својим Вр. 498. пита: »Пресудом овога суда оД 20. октобра 1909. г. № 498, коју јо Крушевачки Првостепени Суд решењем својим од 5. фсбруара 1910, год, Л« 11380, одобрио , осуђено је извссно лнце са десот дана затвора, за дело из § 375 а. кр. закона, и да заузето земљишто врати селу у својину, које је на дан 5 августа 1909. год. пОрод свога кућнег нлаца заузело од сеоско земље и нута, на коме је постојао и сеоски бунар, и на истом одмах направило једну зграду, кош и капију. После

одобрсне прссуде и пздржане казне, суд је неколико пута осуђеног позивао н одр'е1)Ивао да заузето земљиште у првобитно стање врати, но ои то нећо да учинн. Да суд не би дошао до какво одговорности, ако бн ову своју нресуду сам извршио — тим пре што се извршсњем има да обори једап доо зграде, у колико је поднгиута на сеоском иман.у, као кош и канија, молн сс уредништво Полицијског Гласника да у своме паредном броју да својо обја1пн,он.е о томе: како ће и на који начин да горн.у пресуду суд изврши, а да до одговорности пе дођо? — На ово питање одговарамо: Ако у пресуди стоји, да осуђени подигнуте зграде поруши, и ако он то не учини, онда да ће се то учинити о н>еговом трошку, онда гуд неће одговарати ништа ако ову пресуду изврши и слмим рушењем грађевипа, које су на оиштинском земљишту. Ако, пак, иитање о уклањању зграда ннје регулисано самом пресудом, онда иека га суд сада поново казни за иово самовлашће, н нека нресудом обухвати и то, да ће суд сам нОрушитн зграде о трошку осуђоног, ако пх он сам не уклони одмах чим пресуда постане извршном, па нека после кад иресуда постане извршпом по ЊОЈ И ИОСТуИИ. 111 Ппсар општино враћевшничке, пита: „Г. Министар Унутрашн>их Дела, расписом својим од 25. децембра нрошле године Вр. 25434, наредио је: да сви општински судови, којн у својем кругу потврђују уговоре, иризнанице н облигације, поред таксе за потврду, на правни посао по т. бр, 18. и 40 зак. о таксама, наплаћују и таксу у маркама у корист државне касе. Моли се уредништво »Полицијског Гласника*, да у првом.броју да обавештсња: оћо. ли се ова такса у маркама лоиити на оригииал или на препис, из чега бн надзорна власт могла да се увери да ли је суд ову таксу наплаћивао ? (< . — На ово дитан.е одговарамо: Како ће со лепити такса, треба да со пропише нравилима Пореске Уираво. Како ова правила још нису готова, то се има иоступнти онако, како јс утврђеио р а н иј и м пр ав и л им а. По њнма, пак, такса је лепљсна на примерак, који со нотврђује и издаје ономе, који потврду тражи. Према томе, не би одговарао суд ако би овако радио дб нових правила, која ћс ово тачно регулисати.

ОДЛУКЕ ДРЖАВНОГ САВЕТА И КАСАЦИОНОГ СУДА

Један случај неодобрења одлукеопштинскогзбораоотуђењу непокретног имања. Збор сељана села Т , на дан 29. септеобра 1911 год. донео је одлуку, да се сеоска утрина у простору од 30 ћа. подели на сељаке истог сола равночасио,

да со не би даљо. разграбл.пиала од сељака околних села. Шумарско одељење Мпнпетаретва Народне Привреде у акту од 11. повембра 1911 год. 23496. дало јо мишљење, да ово отуђење не би требало одобрити с тога, гато је наведони разлог, којим се брани овај поступак, веома слаб, а међутим село би ово своје добро п на други начин могло обезбедити од заузећа. Државни Савет нашао је, да се ова одлука не може одобритп с тога, што се пз извештаја Шумарског одељења Миппстарства Народне Привроде види, да је разлог, којим со брани ово от.уђење, веома слаб, а село бп могло ово своје добро да обезбедн од заузећа и путем убаштинења и постављања сталинх граница око тога имања. Ако је пак селу иотребно, да извесан део тога имања култивише, може то учпнити давањем нод закуп нотребитим сиојим сељанима, на тнме иматн п материјалне користн и имање очувати у целпнп и за потоњс генерације. С тога је, па осиову чл. 33 зак. о оиштииама, решио, да се ова одлука пе одобрп. Одлука од 29 нопембра 1911 године 11073. Државни Савет није надлежан да одобрава одлуке општинског збора о утрошку општинског капитала. Збор општнне С на дан 27 октобра 1911 год. донео је одлуку да се капитал села С који се налазп паприплоду код Управе Фондова у 14027.90 дин. п приватпих лица у 780 дин. изузмо п употреби за подпзање цркве у селу С...... Државни Савет нашао је, да према пропису чл. 33 зак. о оигатинама ннје надлежан да одобрава овакве одлуко општииског збора, на је, на основу чл. 25 свога пословника, решио, да се акта врате нерасмотрена као неиадлежној властп упућепа. Одлука од 5 јануара 1912 год. № 66.

Један случај умесно примењене казне над председником општинским, шго на крају тромесечја није поднео општинском одбору састављен општински рачун о приходу и расходу. Игњат М., предссдник општине к.... узет је на одговор зато, што није на коицу свака три меееца склапао ошптипске рачуне и потом подносио општинском одбору на иреглед, нити пх излагао грађанству на углсд. На свом саслушању, 15 септембра 1911. године, изјавио је, да је за друго тромесечје (април, мај н јуни) склопио рачуне и кроз два три дана послаће нх надзорној власти, а изложиће их и грађанству на углед. До сада то није могао урадити због послова у општини, а нарочито због оиравке путопа п купљеи.а пороза. Надзорпа власт нашлаје, да овде стоји дело из чл. 107 тач. 3 зак. о општинама, па га је решењем од 23 септембра 1911. године № 14589. казнила са 50 динара.