Pozorište

|

||| | | 2 АИ

Кел еф 7

МОЖЕ ЛИ СЕ ПУБЛИКА ЗА ДРАМАТОКО ПЕСНИШТВО УМЕТНИЧКИ ИЗОВРАЗИТИ "

Укус човечији може се дотеривати за |

све оно што облаторођава човека, То врло лако може бити на пољу драматеске поезије, Веома је лако укус публици снизити, али је врло тешко, да се оно, што је снижено, изведе опет уз клизаву стазу која води на висину уметничког изображења, Кад се публика једном размази оним што не ваља, онда је тешко уклонити од ње те непробитачновги, То је кадра учинити само позоришна уметност. Публику ваља сматрати као неку за уметност изебражену странку, треба је задовољавати дражима уметности, Сматра ли се пак публика као нека неизображена маса, онда се на еваки начин не може ништа учинити да јој се укус изобрази и да у томе напредује,

Публици ваља наметнути уверење, да види, како се баш тим наметањем најплеменитијега на пољу драматевом — поштује, или другим речима, не треба никада публику сматрати као неку просту масу, која није кадра провудити праву вредност уметности. Изједначи ли се публика са узором изображености, онда јој се свакако може укус дотеривати за све оно што је племенито и корисно,

Што јој се тод предаје на глумионици,

треба је из прва силом приучавати на, то, а све што је мази неваљалим и неудесним плодом, ваља јој одузети и не дати. (ве стоји до поступања, кад се облагорођава, укус публике; треба да се на тај начин задобије у публици нега импозантна већина, која само оно заступа што је добро и корисно, а одбацује еве што је некориено и недостојно,

Приповеда ве о великом Шредеру у Хамбургу, да је он, кад је приказиван неки

умотвор Шекепиров, ако се не варам „Ен-

рик ТУ,“, који са ввим хладно беше приМљен, после представе публици протумачио , да још добро не схваћа праве вредности те умотворине, па да ће за то комад више џута поновити, да би схватила вредност, те да би га тако достојно оценила, Та изјава служи великом Шредеру на част, и доказује, да је био човек великог духа, те беше кадар да појми и испуњава велики и важни задатак свога тешког звања,

| Начело његово треба с признањем оживо-

творити, Само је позоришни управитељ кадар укус публике облагорођавати, то јевт ако сам у себи има укуса, Позоришни управитељ, који публици своје уверење наметне, мислећи најплеменитије с уметношћу, коме је укус публике питање части, заслужује свагда да га публика предусрете с достојним поштовањем, Ваља и то знати, да најизвренији укус може у уметности неко време тихо у забораву нецењен да остане, који на послетку ипак мора једном на видело изаћи,

Предетављајмо себи публику као неки виши предмет за изображење, у којем још

није угашен пламен наде за оно, што је

добро и корисно; само треба да је пробудимо из дубоког дремежа, да себи поље увусно развије, — па ћемо тим постићи своје намере,

У Новом Саду. По Т, Речеру, Ђорђе Лесковић, глумац. А АЛАМААЈАЛИММММ Мен | а == оса ни нај