Pozorište

С е < која

ТО)

52 ЈА

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.

До сад су ове општине одредиле припомоћ ерпском народном позоришту: Кикинда, Св. Андрија, Нови Сад, Бечкерек, Панчево, Сентомаш, Дивош, Ириг, Митровица, Ада, Стапар, Стари Бечеј, Меленци, Госпођинци, Сента, Одсек, Чуруг, Беочин, Бела Црква, Мохол, Сегедин. — На број свега: 21,

ПОЗОРИШТЕ. (Народно позориште у Београду.) С првим јуном ове године настаје позоришни одмор.

(Српско позориште по Далмацији и наЦетињу.) Читамо у „Црногорцу“ од 13. маја ово;

„Дознајемо са свијем поуздано, да се српска позоришна дружина под управом г. Лазара Поповића спрема да овога љета посјети главнија мјеста у Далмацији и Боци одакле ће и на Цетиње доћи. Ми смо већ једном приликом говорили о овој дружини, али не пропуштамо и сада обратити пажњу браће Далматинаца и Бокеља, напријед увјерени, да ће ова дружина бити у стању потлуно их задовољити, јер као што чујемо, дружину састављају добри чланови, а управитељ и његова госпођа били су у народном позоришту у Новом Саду, Биограду и Загребу једни од најизвренијих чланова. Дружина, се сада налази у Вараждину, одакле ће се скоро кренути, но још не знамо у које мјесто. Мислимо да би добро било, да се она мјеста у Далмацији и Боци, која желе видјети у својој средини своје позориште, за времена пријаве управитељу дружине и да му представе могућни изглед успјеха. Похвално је доиста родољубиво предузеће г. Л. Поповића, јер нама није познато, да је до сада у ове крајеве долазило наше позориште, и зато се у толико више може очекивати, да ће наћи заслужезога одзива.“

(Народно позориште у Загребу.) УМлепасу најновијем листу своме пише ово: Некада је наше тлумачко друштво путовало по домовини, а и ван гра„нице тројне краљевине. Тако се по народу разноси просвета; осим тога они људи, који су жељни позоришта, имају прилике да гледе нешто боље л лешше него што им може дати какво немачко друштво што путује; а којима хрватска народност није беспослица него озбиљна брига, они се срдачно обрадују хрватској представи. Данас је међу тим престало тако путовање, а глумци се беспослени шећу по Загребу, јер не уче ништа за будућу сезону. Неби ли им се могло дати посла, одавлавши друштво у Осек, Вараждин, Карловац, Сисакд> —

Чујемо да је позоришни одбор наумио дати две три представе кад се буде отворао сабор, — могло би се дакле путовање глумаца одредити после тога. Не знамо како стоји одбор у новчаном погледу ; али он ће већ знати наћи средства за све оно лепо и добро, што нам свакако треба. Не буде ли пак овај предлог уважен на дотичном месту, то ваља, учинити барем једно, а то је: да глумци не беспосличе по Загребу, него да марљиво уче, јер ће се иначе и у будућој сезони догодити, што јеи у пређашњима бивало, да глумци не Не знати ни улога на изуст, а камо ли да тачно схвате карактере, које представљају. — Одбор је учинио погодбу са господом Бранијем и Племенчићем, а г. Л. Телечки и госпођа Телечка иступише из нашега глумачкога друштва.

(Позориште у Бугара, У Цариграду, где живе до сто хиљада Бугара. представљана је скоро бугарека историјска драма „Рајна,“ од Д, П. Војни. кова. Пре тога даване су још ове драме: Криворавбрана цивилизација, комедија у5 чинова | од Војникова и— Невенка, драма из бугарске по| вести, по историјском роману Захарјева и Славејкова. — Има десетак година како Бугари почеше настајавати око драматеке књижевности, ·-преводећи (понајвише с Француског језика) а пишући и изворне драме; тако је Војников написао више историјских драма, као: Покрштење на Преслаћвсвом двору, Рајна, Велислава, Крум. Око позоришних представа труде се читаонице по варошима бугарским, угледајући се на Шумен "(Шумлу), где се пре седам година почело први пут | представљати бугарским језиком; сад пак чланови народних читаоница приказују драмеиу Трнову, Ореховици, Руштчуку, Сливену и још друтим неким варошима. Чист доходак од тих представа, ставља се у читаоничке благајнице, или се даје као потпора ђачким друштвима бугарским,

(Драматично друштво у Љубљани) имало је своју главну скушштину 26. маја. Окупило се до 30 љубљанских чланова. Председник Грасели поздрави скупшти) у, наглашујући да могу бити задовољни с радом друштвеним минуле године. „Шри оснивању нашега друштва, рече, нисмо се могли надати, да ће за 5 година постати тако јако, и да ће бити | такмац немачкоме позоришту, потребан чинилац | нашега друштвеног живота. Уздајмо се, да ће сја| ком потпором са свих страна и у напредак снажно | напредовати на започетом путу“. За тим секретар

прочита извештај, из кога се види, да је друштво

лане издало на свет 5 драма (три веће и две мање, | у четири свеске — 19. до 22. — око 28 штампаних

ош ~