Pozorište
о
172, „Ловудека сиротица,“ позоришна играу | 2 раздела а 4 чина, од Шарлоте Вирхпајферове, превео А. Мандровић (рукопие,)
173, „Да се мењамо,“ шаљива игра у 1. радњи, написао Н. Фурније и Мајер, превео Ј. ђорђевић (рукопие,)
174. „Ни бригеша,“ лакрдија у 2 чина, по талијанском написао Гернер и Белије, за српску позорницу прерадио К,. Трифковић (рукошие,)
175. „Јелва руска сиротица,“ мелодраму 2 раздела, написали Окриб, Девиљне и Деверже, « Француског превео В, Ж, музика од И. 3. (рукопис,) 176. „Дона Дијана,“ тшаљива игра у 6 чинова, од Морета, по преради К. А, Вестовој превео Милорад Поповић Шапчанин (рукопне,)
И о 0
|„8 7 3.
177. „Доброврећница,“ позоришна игра у 2. чинова, од Шарлоте БирхпФајферове, с немачког (рукопис)
178. „Маркова сабља,“ алегорија у 2 дела, с песмама, од Јована ђорђевића и А, Хаџића, музика од Д. Јенка (штампано и у рукопису.)
179. „Гушче буковачко,“ шаљива игра у 1 радњи, с певањем, од Бајара, с Француског превео и прерадио Ј. ђ. (рукопис.) _
180. „Сланик,“ шаљива игра у 1. радњи, од КА, Гернера, превео (6. Д. (рукопив,)
181. „Сеоска простота, шаљива игра у 4
чина, од К. Тепфера, превео (6. Д. К. (рукопив,) (Наставиће се.) 16 РО уре
Шаљива игра у 1. радњи, од Косте Трифковића.
(Наставак,)
Дражић, А, боже ме сачувај! (Ва себе) Само сада да добро прођем,
Софија. Па баш да и учини!
МАРИЈА. Вама је ваша жена најмилија, јел"тер
Дражић. Какво питањег Нема еумње!
Софија, Па баш да и није!
МарРИЈА, Ал мој муж он не мари за мене, ја та нисам у стању усрећити, он је — једна издајица! Дражић,. Лола, милостива, права лола!
МАРИЈА, (н је неверник !
Дражић, Бекрија је! Срам га било!јЈа му евоје пријатељетво одказујем! Могао би ме још покварити, (За себе. Џад моја жена ужива!
Софија, Тако га осуђивати због једне маленкости! Немате право,
Дражић, Али жено!
Софија. Нема ту „али,“ немате право! Ови сте ви мушки једнаки! Ниси ни ти бољи, па се за то не жестим ни најмање!
Дражић, Ти дакле мислиш —
Софија. Из тебе Марија говови љубомора, а из тебе завист, то је све! Треба бити ладнокрв= на. као ја! Ат шта ћемо, кад је то мало њима дато! Ал ево иде неко,
МАРИЈА (слуша 10 је он2
"Дражић, ОНЗ (Ва себе.) Сад ће бити комедије! (На глас.) Жено, да ми идемо кући, знаш како је, кућевни призори!
Марија, Не, не, останите овде, ја вас молим!
Дражић, (), не, то никако! У оваком је тренутку евако присутетво непријатно, Жено, хајдемо кући!
МАРИЈА, Ја вас молим останите, да будете сведок моје несреће и његове лажљиве љубави!
Дражић. АЛ ја ко мислим —
Софија, Но сад већ останимо кад нас моли,
ДРАЖИЋ (за себе,) Еј, Лазо, Лазо, сада ви канда долијао !
ПОЈАВАНИЉВНА ИО О ТА Васа и пређашњи.
Видић (ступи.) Добар дан! Добро нам дошли! Извините ме, што нисам код куће био, ал дужност је пре свега!
МАРИЈА (за себе.) Дужност је пре свега своју жену љубити!
Видић (приступи Дражићу.) здраво, Лазо, јеси л' одавно већ овде!
ДРАЖИЋ (ладно.) Доста сам рано дошао!
Видић, Како ми ти то ладно одговара, миоднио би човек да се срдиш на мене, Амоја женица, шта ми она ради2