Pozorište

дио ФА

цији послала његову фотографију, да је затворен био, У Андрији пробуди се страшна сумња, која прелази у очајање, кад опази,да му је уговор украђен. Дознав од слуге, да је Дора послала Фан дер Крафту писмо, принуди са својим пријатељем Фавролом агента, да врати писмо, које још није било распечаћено, и нађе уз писмо и украдени уговор. Уверен, да му се жена бави денунцијацијом, хоће да је остави. Грофица Вереши дође рано у јутру Фавролу, да. јој токорсе позајми кључ од врта, али управо да уђе у траг—Андрији. Фавролиде_по кључ. Мађарица прегледа, међу тим папире фавролове, а Фаврол осети то по јаком парфиму грофичином. Досети се, да није како она ухода. Грофица се врати из врта. Шретњом и преваром принуди је Фаврол, да призна своју кривицу, а Дорину невиност. Андрија и Дора опет су сретни. Џарду цртао је ту најважније карактере, а сви су цртани ванредно оштро и вешто. Ти различити елементи сплетени су у веома занимљив заплет. Чин тече брзо, живо, досетљиво. Последан чин виси да како о танкој — врло танкој петљи. Јапански парфим издаје мађарску грофицу, готово невероватно. — Представа беше, осим једне енглеске епизоде, узорна. Шрва хвала иде и опет уметничкој вештини г. Ружићке, која је све страсти, све осећаје приказивала, да не може бити верније. На исти начин протумачио је г. Јовановић Андрију и т. Мандровић Фаврола. Особито вешто карактерисао је т. Милан политичког агента. Кђца Собјеска приказала је улогу сплеткарице (што није њезина струка) врло добро, а и приказивање осталих карактера беше добро, гдегде се може бити мало карактерисало у подробностима. Улоте женске могле су бити згодније раздељене. Радујући се томе успеху желимо само, да п представе класичних комада тако врсне буду, а ту велимо, попунити ваља, мушко особље са неколико врсних чланова. „Улепас,“

о иен И По Е,

(Птичије певање пред судом.) Пре кратког времена расправљао се чудноват случај пред полицијским судом у Дирену. Расправа се на име водила о овом тугаљивом питању: да ли кос непријатно виче или пријатно пева. Тужена су два коса, који су били у кавезу пред прозором једне куће, па су од рана јутра својом виком узнемиривали суседе, — или, као што се у обрани вели, својом лепим певањем увесељавали слушаоце. По извештају „Роер-пајтунга“ текла је расправа овако: Укућанин оптужениковог суседа, претио је свом газди, да ће изићи из стана, ако не учини краја несносној вици, која му од ране зоре нарушава мир и покој. Газда је свога суседа лепо замолио, да птице метне на друго какво место; али то беше узалуд, те се морао обратити на полицијску власт, Пред суд су позвана два, сведока, што су били против косова, и петорица што су бранили косове. Први сведок рече, да га вика птичија јако узнемирује, и ако он спава у соби из авлије. Други сведок изјави, да се птице преко дан поучавају неком малом оргуљом у мелодијама, — али она. дрека, што је оне са зором подигну, није ни налик на мелодију, него је то несносна вика, те ће се он због тога иселити. Први сведок, птице, рече, да њега, забављају те штичице, јер он воли њихово певање. Други сведок исказа, да је то певање веома

што је бранио.

(старац томе, што су сви без разлике поштени људи.

лепо, те он с тога устаје рано да се наужива певања. Трећега, косовска песма ни мало не узнемирује. Четврти сведок (крчмар) изјави, да он има по туцета тих птица, које не праве ларму, него певају веома лепо. То се већ из тога даје извести, што његови гости веле: „Хајдмо само код „Лампе“ тамо је лепо као у шуми, а птице певају, докле тод „лампа гори.“ Пети сведок изјави, да он већ од толико година воли песму, па и птичије певање. Он не појми, како се то певање може назвати виком. Владин заступник предложи, да се оптужени осуди да плати једну марку (60 новч. а. вр.) глобе и трошкове, јер изјаве прве двојице сведока доказују, да косови својом виком узнемирују суседе. Бранилан је био адвокат Блум. Судац је држао страну — косовима, и ослободио је оптуженике од глобе и трошкова. МА

(Позориште без критике. У позоришту „РајалвВоуаје приказан је ових дана нов комад под насловом: „Па Боћеја ВЕЉА, што су та написали Дири и Сент-ОњанКоле. Комади тога позоришта имају ту повластицу, да не подлеже критици. Не пита се, јесу ли добри или рђави, него само, јесу ли весели или досадни. Овај комад је још лошији него обичне лакрдије, којима се увесељава париска публика; али је у њему бујне веселости, занимљиве забуне, смешних ситуасија и смелих досетака, те је с тога са свим добро примљен.

= (Рочилд пред судом. У парвици кнеза Бисмарка, против Дист-Дабера дошао је пред суд у Берлин такођер и барон Рочилд из Франкфурта. Рочилд је скоро са свим влух, те се с тога морао примаћи по све близу 5. судцима. Да, боље чује питања, окружио је дланом и прстима десно ухо

"и упирао је највећом пажњом очи у председника од суда. Неки

су одмах хтели да прену у смеј, чим су погледали Рочилда као сведока, и на израз му на лицу. „Колико вам је тодина, господине бароне%“ — запита председник. „Некаквих педесет и шест, — волео „јих да сам млађи.“ — Дворана одјекну смехом, огбиљни су само државни тужилац Тесендорф и оптужени Дист-Дабер. — Председник ће да настави са, свим као да је у породици својој код куће: „И ја бих вам то желио!“ Па онда: „Јели вам когод нудио новаца, или какав поклон, да се изразите у његову користе“ — „Боже сачувај!“ — одговори брже боље милионар, а сви у суд ници ударише још већма у смех. Одтоварајући даље вади Рочилд сваки час свој сахат из џепа. „Ви бисте хтели бити брзо готови >“ — запита председник. — „Наравно! Већ је један ипо сахата, У два сахата полази влак у Франкфурат, а дечица ме жељно чекају!“ Опет смех још већи него ди пре, а смеје се и оптужени. — „Г. бароне, јесте ли ви послали кнезу Бисмарку по милиона талира за деоништво код тлавнога завода за вересију на земљишта 2“ — „Одкуд бих ја дошао до по! милиона2“ — Трохотан смех; смеје сени државни тужилаца :

“ (Сретан старац.) Неки дан светковао је у Бирминтему Едвард Морган свој 107 рођен дан. Старац је са свим здрав и доста жив и окретан. Деце, унучади и праунучади има свега сто и десет, а од њих му је дошло да му честитају шестдесет и седмеро. Највећма ће се радовати

Издаје управа српског народног позоришта.