Pripovetke / Branislav Nušić

ТРИНАЕСТИ 105

Путем није ништа хтео да мисли о министру, зашто би се још уз пут расплашио. Све је о другом мислио, макар о чему, на пример: о арњевима, о прашини, о газда-Мијалку, о једном диреку у. авлији среске канцеларије у који је укуцано један, два, три јексера. За три је сигуран, а све му се чини да има и четврти. Ето, све је тако којешта мислио, мислио, мислио, па тек му на једанпут изађе пред очи министар и почне строго;

— Како се ви зоветер

— Ја сам слуга покоран Петроније Јевремовић.

Па бржебоље забашури ту мисао и почне тек са кочијашем разговарати:

— Па како, како, пријатељу, јеси ли жењенг

— Јесам, господине. у

— Ако, ако! А имаш ли дечице, да ти их Бог поживи»

— Немам, господине, ниједно, помрла ми.

— Ако, ако... одговара г. Петроније расејано, јер баш у тај мах изађе му пред очи г. министар, и он већ више не чује шта му кочијаш одговара.

Кочијаш окрете мало зловољно главу, па удари појаче коње и пођоше брже.

— Тај ти је левак стар! — поче опет господин Петроније.

— Па... стар, господине, али тегли боље него многи млађи коњи,

=— Колико му имаг

— Нећеш ми веровати, биће да му има двадесет и једна година. Не знам сигурно, али толико ће ваљда бити. === Двадесет и једна, 42... ако, ако... и тегли боље него многи млађи... тегли... дабоме да тегли. Па онда се ућута г. Петроније и поче да мисли о овом коњу: како му има двадесет и једна година и како „тегли боље него многи млађи“, па се онда много о томе замислии одједанпут му опет изађе пред очи г. министар, онако грдан велики човек с брадом и страшан и строг, па пита:

— Како се ви зоветег