Pripovetke / Branislav Nušić

106 БРАНИСЛАВ Ђ. НУШИЋ

= Ја сам слуга покоран Петроније Јевремовић.

Кад већ виде Петроније Јевремовић да га овај министар неће оставити мирна да путује, он, да га избегне, тврдо закључи да прислони главу на зрњеве, па да спава.

Ма колико да је Петроније Јевремовић тврдо спавао, кад се кола, доцкан у ноћ, успеше на београдску калдрму и задрмусаше се силно гарњеви, он отвори очи и виде се тако близу свога министра. Та у истој су вароши већ!

Ту ноћ, у кафани, Петроније је за чудо врло слатко и врло тврдо спавао. Чак ништа није ни снивао. А сутра-дан пробудио се пре него што су се пробудили кафански момци и једва је чекао да. се отворе врата. Отишао је затим код берберина, ошишао се, обријао браду, и врат, подстригао бркове, обукао црни капут са новом сомотском јаком и упутио се Теразијама у министарство. Теразијама је једнако бројао кестене и набројао је тридесет и два.

Кад је дошао до министарства, он осети како су му ноге све краће и краће, и учини му се као да га неко вуче за капут натраг, па се и окрете да види ко је то. Таман да пређе праг, а њему паде на памет да се нешто размисли који је датум данас, да није однекуд тринаести. Био је први април, хвала Богу. Дану душом, па уђе у чекаоницу.

Још кад је пошао да се брије, купио је од мало бољих цигарета и метнуо у џеп. Знао је Петроније како ваља. Понуди најпре момку, који стоји пред министровим вратима, цигару, пусти га да припали и повуче два три дима, па ће тек онда почети.

= А, овај, је ли већ дошао г. министарг

Момак прво повуче дугачак један дим, пусти га кроз ноздрве и, гледајући за димом, одговори равнодушно:

— Неће данас долазити у канцеларију!

=— А, тако!

И Петронију Јевремовићу нешто лакну. Баш му је било мило што неће министар доћи данас у