Pripovetke / Branislav Nušić

ТРИНАЕСТИ 107

канцеларију. Он понуди момку још једну цигарету и оде врло расположен.

Шетао је тог целог дана по Београду, и где. год је ког човека срео под цилиндером, скинуо му је шешир. Који га зна, неко измеђ њих може бити и његов министар.

Сутра-дан је министар био у канцеларији, али је одмах отишао.

Прекосутра министар је у канцеларији, али неће примати.

Четвртог дана код министра су друга два министра и „имају неки важан разговор“ (то му је момак поверљиво казао), па се не зна да л' ће стићи -да прима.

Петог дана министар је казао да ће примити само оне који имају врло важан посао, који се не може до сутра одложити.

Шестог дана Петроније Јевремовић морао је опет да обрије браду и врат, да подстриже бркове и наново да се дотера. Али тог дана опет г. министар није долазио у канцеларију.

Седмог дана била је министарска седница, па није могао г. министар никога да прими.

Осмог дана г. министар неће примати.

Деветог дана г. министар је био у канцеларији, али је одмах отишао.

Десетог дана г. министар је примао; примио је њих седморо, а затим момак рече: који су још остали да дођу сутра.

Тринаестог дана Петроније је морао опет да обрије браду и врат и да се дотера, али кад је прешао праг на министарству, сети се да је већ тринаести април. Господе Боже, умудри господина министра да данас не прима, или уопште да не дође у министарство. Или, како би било, да се Петроније врати, па сутра да дође. Јест, али је јуче предао своју карту, написао је на парчету хартије своје име и презиме, и министар је казао за оне, који су од јуче остали, да дођу данас.

Био је као утучен. Осети неку малу језу и неку