Pripovetke / Branislav Nušić

110 БРАНИСЛАВ Ђ, НУШИЋ

службе... има један коњ, што ме је возио, толико исто... ја препокорно молим... ја, господине министре, и... препокорно молим... ја, господине министре... — Добро — рече онај глас, али сад већ пред њим, –- ако имате шта ви поднесите писмену молбу своме старешини, а немојте долазити министру за то. Идите на своју дужност!

Како је изишао, како је отишао до кафане, како је легао, ништа не зна, Тек кад се после четири сата лежања пробудио, видео је прво да штап није донео собом, већ га је заборавио у министарству, и друго, да је онако са црним хаљинама и с ципелама заједно спавао у кревету, покривен јорганом преко главе, више него четири сата.

Петроније Јевремовић вратио се на своју дуж ност болестан, био је озбиљно болестан. Ја знам, да вас читаоце не занима толико то питање, да ли је он уопште умро, но, ако је већ умро, кога је то датума дотичног месеца било. Али он није умро; напротив, он је оздравио и теглио је још дуго и дуго. У томе и јесте његова зла судбина, што неће још задуго умрети,

7777