Prosvetni glasnik

више. У Америци је фини посматрач у стању и данас да изнађе, како је културни развитак отночео на особити начин обртати се, а тај обрт без сумње у будућности даље ће се усавршавати. Једном речју, култура Америке вечито ће остати америчка, а култура Јевропе јевропска. А с овим се може макар и у најжешћем противусловљу са заступницима космополитеког културног развиткн, изрећи чврсго уверење, да је развијање културе збијено у велике масе земаља. И као год што је живот биља и животиња на разним континентима различит и на свакоме- праособит, исто је тако и живот кул-

туре. Море исто тако раздваја као год што и спаја, и као год што и оно извесним клицама ставља неодољиве границе до којих се могу ширити , исго тако чинии са тежњом културе за ширењем. Култура може у границама природом одређеним који цут и завргаити свој особити ток, но културни исгоричар ће се уверити да је много боље говорити о културама,, но о некој култури у опште, која се не да определити, но под којом се ипак не може разумети ништа друго но просвета, облагорођивање. р. Ј аушановк-в.

НОВЕ ПРОСВЕТНЕ РЕФОРМЕ У ФРАНДУСКОЈ

Преображој Врховпог иросветног савета и Академичких (окружпих) савета. — Уређење женских гимпазија. — Извештај о усаесима аросвете у Фраицус;:ој за аоследних четрдесет година. — Извештај скуиштинске комисије о једном аредлогу за уређење основпе паставе. I. РеФорме, које је у Француској предузело садашње мивистарство народне просвете, тичу се не само промене у систему и духу иредавања у школама и просветним заводима, него захватају и у саму унравну организацију нросвете Француске. У ред последњих реФорама припада реФорма Врховног иросветног савета (СопкеП зирепеиг с1е Г1Н81гис<Јоп рићН^ие) и реФорма Окружних аросветних савета (ОопбеПб асаЛетјдиез). Све се те реФорме нредузимљу прилично из основа; у њих је удахнут јасно одређен политички карактер, и по томе, као гато је наравно, изавивљу много незадовољства међу присгалицама пређагањега система јавне наставе, који је постао при другим политичким цриликама у Француској. РеФорма Врховнога нросветног савета полазна је тачка свију реФорама из круга јавне наставе, које су у последње време продузимане. Још од год. 1808 налази се у Француској уз министарство просвете и Врховни савет, који је много пута из основа прекрајан. Највеће су измене у њему чињене у години 1850 и 1878. Задатак је тога Врховнога савета, да даје правац народној образованости у најширем смислу те речи. Он је разматрао нрограме разних школских предмета и послова, издавао је одлуке о отварању приватних школа и судио је у разним сукобима међу особљем разних наставних завода. Састав тога Врховпог савета био је до сад врло разнолик. Чланови су му били: иза-

сланици војнога и поморског министарства, чланови државнога савета, касационог суда, владике и свештеници трију цркава, али се у њему находило врло мало лица потпуно стручних у педагогијским и просветним иитањима. Нови Врховни савет, по садашњем закону, основан је на другам начелпма. Предлог новога закона, у жељи да означи шта је задатак Врховнога савета народне просвете, бавио се регаењем веома знатнога питања, питања о томе : ко у друштву има право да васпитава децу ? Признајући то право родитељима. предлог у осталом тврди, да то право родитељско има своје границе, и да је држава дужна умешати се у одногааје измеђ' родитеља и деце. Као год гато држава, чувајући интересе будућих грађана, узима на се да одреди време и трајање Фабричнога рада, на који могу бити употребљена деца; као год што држава има право да се умегаа у случајима кад родитељи живот и здравље своје деце излажу опасности рђавим понашањем нрема њима илп мучењем, — тако је исто, и потпунце тако, држава власна да, тражи од родитеља, да својој деци извесно васпитање даду. Држава је у иетересу самога друштва дужна тражити обавезну наставу деце. То није насртање на родитељску слободу; тим се само доказује, да држава, као друштвени орган, има обавезе, које су у неку руку више од дужности родитељских. Држава је дужна бринути се да сваки члан друштва буде васпитан, како би се тако у већој мери могао користити својим природним моћима, а то за то, штојеутоме успех и благостање друшгва. Тражња обанезне наставе у Француској условљена је још и овим околностима. Читава управа земаљска зависи од општега гласања, и за то је тамо од преке потребе, да сваки