Prosvetni glasnik

193

имати пређашњега угледа, кад се из њега искључе поменута лица, да ће . изгубити свој независни и ауторитетии карактер, и да у напредак неће моћи бити моћпа заштита слободи ваставе. Као што је познато, у Француској осим државних виших и нижих школа пмају још и школе, које католичко свештенство о свом трогаку нздржава. Ма да се и те школе зову слободне школе, опет се настава у њима води у клерикалном (а то ће рећи у назадном) духу. Као што се може видети из мало пре наведенога списка чланова,у пови ће Врховни просветни савет ући само четири иредставника приватних школа или тако зване слободне наставе (епзеј§петеи1 Пћге) па ћеи њих министар просвете иостављати. Тога ради браниоци слободне наставе налазе, да нови закон непотпуно штитн интересе приватних школа (којих у Француској није мало), пошто огромна већина чланова Врховнога просветнога савета припада университету (т. ј. државним школама). 1 Одговарј)ћа у сенату на све приговоре новоме закону, министар просвете Жил Фери доказивао је^ да но.ви Врховни нросветнн савет, у који ће ући изасланаци свију просвегних завода, неће бити без свога ауторитета; а што се тиче приговора, учпњених о независности просветвих радника, напоменуо је, како је после наполеововског удара 43 проФесора волело оставити катедру неголи се заклети наметнику цару, те зато нема основа бојазни, да ироФесори у у Врховном просветном савету неће иоказати довољно еамосталности. Што се тиче искључења владика из Врховнога просветног савета, Жил Фери је говорио: да се владике не баве васпитањем, те но томе да немогу бити стручне судије у наставним питањнма. Што се пак тиче мишљења, да су владике представници слободне наставе, то је Жил Фери обратио пажњу Сенату, да они године 1850 нису уведена у Врховпи просветни савет у интересу слободне наставе, него с намеромчисто политичком, т.ј. с намером, да могре на университетско предавање и да заступају своје доктране. Искључавање владика из Врховнога просветиог савета не треба схвататикао искључавање религије из школа, као што би хтели противници предлога, него се то искључавање чини само за то, да се свештенство као сталеж не меша на у политику ни у питања народне наставе, већ да своју радљивост огранича само на цркву. Осим тога, много се којешта изменило од 1850, када је свештенство уведено у Врховни

просветни савет. Данас је свештенство слободу наставе, којајеједна од грађанских слобода, преобратило у своје искључно право. Осим тога владике у својим посланицама војују непрестано не само против садашње системе народне наставе, него и против садашњег политичког и државног уређења Француске. И с намером да би се избеглп сва сукоби и трења у Врховноме просветном савету, телу чисго световном и за световне послове установљеном, Жил Фери је настојавао да се владике из Врховнога просветног савета искључе, у чему је, најпосле, и код Сената успео. Искључење свештенства из Врховнога просветног савета једна је од најзнатнијих реФорама што их је извршила садашња влада Француска. Врховни просветни савет имаће, дакле, 58 чланова. Он ће се обично састајати два пут преко годчне, али ће се моћи, на предлог министра просвете, и ванредно састајати. Петнаест чланова Врховнога просветног савета чине сталну комисију. У тој комисији деветорица су између оних што их поставља председник републике указом, а осталих шест поставља сам манастар азмеђу нзабраних чланова. Осим прегледања и решавања разнах наставних натања, Врховни просветни савет имаће задатак да расправља разне личне сукобе наставничкога особља. Одлуке Врховнога просветног савета постају већином гласова осим случаја отпуштања из службе, искључења ученика из школе и затварања приватних школа. у којама одлука мора бити изречена са две трећине гласова. Стална комисија има управо задатак, да праправља послове Врховном просветном савету. Она нзрађује правила програме. дисцигглинарна правила, за школе, прегледа школске књиге, књиге за читање и т. д. Ако се у ком Факултету отвора слободна катедра, стална комисија упоредо с тим Факултетом у којем се катедра отвара, пма право именовати своја два кандидата. Осим Врховнога просветног савета (СопзеИ вирепеиг) уређује се још 17 Академијских савета по наставннм окрузима. Они ће иматц своје седиште у оном месту у ком је средиште дотичнога наставног округа или Академије. Академијски савет чане: ректор и инспехтор академије, декани Факултета , проФесора виши и нижи и по два члана из обласних и општанских савета. Послова су Академијског савета више специјални. Он прегледа буџет, админастра-

1 Под университетом не разумева се Француској то што у осталим земљама. У Француској су све школе сконцентроване у један университет. Университет има право да даје научне чпнове, да врши врховну наставу и да управља осталим школама. По томе су све школе у Француској иотчињене университету иариском, а университет париски, под којим су а кадемије у окрузима, није управо ништа друго него највиша управа школска. Под академијама су у унутрашњости разни факултеги, гимназије, приватне и основне школе.