Prosvetni glasnik

182

и наше унутрагањости; оне сане примају упечатке од спољашњих предмета и предају их мозгу. Дакле не виде очи, него види велики мозак. Као допуна наведеном дјејству светлоети на мрежњачу, од велике је потребе да обратимо пажњу и на постанак боја, јер ми не видимо само светлост, него и боју дотичног предмета. Сваки предмет има своју боју и та боја зависи од светлости, коју тај предмет одбије или пропусти. Та особина, по којој можемо да разликујемо боје, сведочи, да мрежњача не само осећа светлост у опште, него осећа и разне облике светлости. Еад белу сунчану светлост проиустимо кроз једну стаклену призму, или кроз чашу пуну воде, видећемо на другој сграни седам разни боја: црвену, неранџасту, жуту, зелену, отворено плаву, затворено плаву и љубичасту; дакле бела боја није ироста, него сложена из тих седам. Ове боје разликују се једна од друге само брзином треперења, јер зраци црвене светлости трепере најспорије, док љубичасти зраци најбрже. Тако, на пркмер, ако је неки предмет осветљен сложеном белом светлошћу, па он одбије од себе само црвене зраке, а све остале упије, онда ћемо ми видетп тај предмет у црвеној боји т. ј. он је црвен. Одавде, као што се види, сљедује, да тела ко.ја видимо у белој боји, морају да одбију све оне просте боје из којих је бела састављена. Но опит је још доказао, да није нужно, увек да дјејствују свих седам боја на мрежњачу, па да произведу упечатак беле светлости, него само три нросте боје, и то црвена, зелена и љубичаета. Ова околност много помаже да се разуме и схвати физиолошки процес распознавања боја. Обично се узима, да у видном нерву има три врсте нервних влакана, који се међу собом разликују само својим крајњим органима, који су у ченовима и клиновима. Једну од тих група може да надражи само црвена светлост, другу зелена, а трећу љубичаста. Тако сад, кад на мрежњачу падне бела светлост, онда се надраже подједнако све три врете влакана и то једновремено дјејство даје упечатак беле еветлости. Ако на мрежњачу дјејсгвује само једна од тих трију боја: црвена, зелена или љубичаста, онда се најјаче надраже она влакна која одговарају тој боји. Но замислимо да на мрежњачу дјејствују у исги мах две разне боје: зелена и цр-

вена т. ј. да се дјејство обеју тих боја слива у једно. Као што су опити доказали, у том случају упечатак ће стајати у средини између црвеног и зеленог тј. биће жут. Из исгог узрока црвена боја, кад дјејствује, у исти мах, са љубичастом, даје плаветну боју. Одавде још сљедује, да жута и плаветна боја, кад дјејсгвују обе заједно, надражују све три врсте нерава, т. ј. њихов је надражај равап белој светлости и требало би да даду ту боју, што у самој ствари и бива. Ва такве бојене зраке, који кад заједно дјејствују дају белу боју, каже ее да. се доиуњују, да еу комилементарни. Ближим изучавањем уплива боја на мрежњачу, објасниле су се тако назване сљеди боја. Та се појава еастоји у томе: ако краће или дуже време гледамо у једну боју, на пр. зелену, па за тим одма погледамо на белу површину, онда нећемо видити белу већ црвенкаету боју. То долази отуда, што зелени зраци не надражују све елементе мрежњаче већ само оне који осећају зелену боју, и кад се дуго гледа какав зелен предмет, онда се ти нерви уморе. Но кад за тим погледамо на белу новршину, она ће дјејствовати на све елементе мрежњаче, али уморени њени делови неће осећати ништа или врло мало, те усљед тога појавиће се она боја која зелену допуњује до беле боје, а то је црвенкаста. Из истог узрока кад дуго гледамо у жуту површину, па погледамо белу, видећемо плаву боју и обратно. Једном речи, она боја, коју гледамо, и она, која се после ње појави кад гледамо у белу површину, јесу комплементарне или се допуњују; јер кад заједно дјејствују на мрежњачу, дају упечатак беле боје. Ми видимо сад да сљед боја долази од умора извесног дела мрежњаче, усљед дугог дјејствовања једне боје, а из овога излази, да такви једнаки надражаји, не могу бити корисни у погледу хигијене видног органа; дакле треба увек избегавати оно вештачко осветлење, у коме би еамо једни зраци нревлађивали над другима. Кад једна боја дуже дјејствује на видни оргап, онда се ту надражује само једна врста нерава у мрежњачи, која се најзад замори, и онда на ту врсту нерава не може учинити никаквог дјвјства дневна (бела) светлоет; дакле следоваће растројство у видном органу т. ј. заједиичко дјејетво елемената мрежњаче биће по-