Prosvetni glasnik

183

кварено. У сваком случају дјејство само једне врсте светлости на орган имаће штетних посљедица. Пошав са те тачке гледишта, лако ћемо појмити, зашто ће између осгалих услова оно дјејство светлости бити најбоље у хигијенском обзиру, које не упливише само на једну ма коју групу осетљивих елемената мрежњаче, него која ће се разделити подједнако на све групе. Сва та својства има дневна светлост; у њој се садрже све просге боје спектра, и ни једна од њих не превлађује над другом. Дакле нема никаквог основа она тврдња, која би нам доказивала, да у хигијенском односу треба да имамо другу коју скетлост а не белу — дневну. По себи се разуме, да се овде има у виду уплив светлосги на сасвим здраве, нормалне очи, чији саставни делови, које смо горе познали, правилно врше своје специјалне радње. Ово је до сад било дјејство светлости по какноћи (боји). Но ради потпуног разумевања питања: о упливу светлосги на виђење, треба још да дознамо и уплив светлости по количини или јачини, т. ј. по интензитету. Ова последња страна игра врло важну улогу са гледишта хигијене очију и свакоме је врло добро познато , да се разни степени интензивности светлости не владају једнако према нашим очима. Ми смо видели напред , како сви саставни делови нашег видног органа — судовњача, која упија сувише светле зраке , који падају на рожњачу; дужица, која сужавањем и ширењел регулпше количину светлости; сочиво, које се мења према даљини предмета — сви ти саставни делови нашег ока удешени су за то , да би се на мрежњачи добио јасап и чист лик оног предмета, који дјејсгвује па око. Ако се ма на који начин поремети та узајамност између појединих делова ока, онда око није у нормалном стању и виђење није потпуно. Дакле свако оно осветљење, које отежава ту узајамност, или које дјејствује њој на супрот, мора бити гатетно за очи и не може се трпети. Ту долази пре свега сувише јака светлост и сувише слаба. Исгива, ми знамо, да дужица регулише јачину светлости и да њеним дјејствовањем око може да прими час јачу а час слабију светлоет. Треба само да напоменемо, да је сунчева светлост милијун пута јача од месечеве и онда кад је месец пун, и ми без обзира на толику разлику опет

видимо предмете осветљене и сунчевснц и месечевом и ма којом другом светлошћу, Е оје еу по својој јачини врло разне. Но сам т^ј фа кт што можемо дужицу да сужавамо и ширим^ дакле што можемо да регулишемо јачину светлос^и која нада у око, он нам показује да на мрежнд Ч у треба да пада увек једнака количина светлое ;ти и једнак светлосни надражај, који не сме изаћи ван границе јаснога ви!;ења. Представите себи да е>у Т и услови поремећени ; сувише скетао надражај јгако надражи поједипе елементе мрежњаче , много јаче но што би требало да се правилно преда унеч; ата к светлог предмета великом мозгу. Они предме'ги , који су тако јако осветљени, не могу се видети јасно; њихове црте сливају се једна у другу 1а сваки зна, како све то брзо замори око. Но ствар се не ограничава само на умор ока; ако ее* настави и даље таква неповољна радња мрежњаце, онда се осетљивост њених елемената према светлости најзад толико отупи, да количина светл(>сти која је пр°. тога била довољна па да се на м^ежњачи добије лик, сад постаје недовољна и треб а јачег светлог упечатка. Усљед свега тога не ретв^о се дешава, да мрежњача оболе — човек ослепи. Он^ к оји од те болесги пате, врло рђаво виде чим зађе сунце, или кад је дан облачан или кад собе нцсу довољно осветљене и онда не могу се нигде ^д а ћи без вође. Највише пате од таког слепила, :вели Шмид, људи малокрвни, они који су сувип* е изнурени радом и који много раде на сувише ј а ко,ј светлости, а покадшто може она да дође и од сувише јаке светлости снега. Рђаво дјејство сувише јаке светлости јавља се и у другим об^ицима. Бушарда са Моноаром и Демуром ве./ш , да од тога постају катаракте, тамна вода, хемијоиија (ви!)вње само једне половине предвшта) и т. д. Било је случајевадасу новорођена деца Н а мах ос-лепила, што је случајно на њихове очи п^дјејствовала јака светлост. Радници, који морају да раде у нросторијама сувише јако осветљеним 5 че сто пате од таквог слепила од тамне воде, 5семијопије и диплоиије (т. ј. њима се предмети псишују удвојени). И сама слепоћа за боје — т. ј. што се изгуби способност да се једна боја од Друге разликује, него се сви предмети виде у једној боји, на пр. црвеној или зеленој и т. д. — та, К ође долази од тог уплива у неколико.