Prosvetni glasnik

десетни р

т. д. пута век, т. ј. ако се множи с 10, онда ће од јединица ностати десетице, од десетица стотине, од стотина хиљаде и т. д.). А шта ће бити с десетним деловима ? (И они ће постати 10, 100, 1000 и т. д. пута већи, т. ј. ако се множи с 10, десетине ће се претворити у јединице целине —, стотинити делови постаће десетине, од хиљадитих делова изићи ће стоти делови и т. д. Ако ли се множи са 100, онда ће се десетипе претворити у десетице, стоти делови у јединице, хиљадити делови у десетине и т. д.). 23. Кад ће се умањити вредност десетном разломку ? (Кад се- буде делио с 10, 100, 1000 и т. д.). Шта ће бити онда од целина, а шта од делова ? (Делине ће бити 10, 100, 1000 и т. д. пута мање, а тако исто и делови који иду уз целине или буду и без њих задати). Тако ако се н. пр. дели с 10, гата ће бити од целина, а шта од делова ? (Ако целине износе четири места, онда ће се хиљаде претворити у стотине, стотине у десетице, десетице у јединице а јединице у десетине. Што се тиче делова, нихове ће се десетине претворити у стоте делове, стоти делови у хиљадите, хиљадити делови у десетохиљадите и т. д.). — Ако ли се дели са 100, како ће онда бити с целинима, а како с деловима ?

24. У једном џаку има 85 ,55 5 Кг. брашна. У једном дућану има 1000 толиких џакова. Колико је то килограма брашна? 25. Један суд хвата 9,18 Ел., а други 1000 пута мање. Колико хвата тај други суд ? VI Писање бројева метарских мера 1. Као што је познато, *) систем метарских мера онај је иети, који је и у десетних бројева, почем се и оне деле на десетине, стоте, хиљадите итд. делове. Према томе за писање бројева метарских мера није свакад потребно , да се свака јединица мере обашка именује, почем се сваки део даје исказати десетним бројевима. Тако н. пр. нек је задато да се напише : 14 метара, 5 десиметара, 8 сантиметара и 9 милиметара. Да се не би дакле *) Претпоставља се, да су ученици бар колико толико иознати с метарским мерама.

азломци 261 ( свака та јединица за се писала овако : 14 м., 5 ' ди.) 8 см. и 9 мм., то ће се написати само овако: 14 ,589 М. (или: М. 14 ,589, ИЛИ 14 М. 589). Ово се сме урадити овако за то, што десиметри нису нигата друго спрам метра но десетине, сантиметри су стоти, а милиметри хиљадити делови од метра. — Разуме се по себи, да се овај број може представити и друкчије, чим се промени целина. Тако, ако би се узео декаметар за целину , онда би се исти број написао : 1 ,4589 Дм., или : Дм. 1 ,4589). Ако ли би се десиметри узели као целина, онда би се исти број написао овако 145 ,8 9 дм. Ако ли би се сантиметри узели као целине, онда би се исти број морао написати овако : 1458,9 см. Итд. 2. Истим начинима нека се напигау ови бројеви : а. 25 метара, 7 десиметара и 1 сантиметар. б. 418 Килограма, 8 Ег., 5 Дг. и 3 грама. в. 5 Ектолитара, 4 Дл., 7 л., 9 дл. и 8 сл. г. 15 Ектометара, 9 Дм., 5 м., 6 дм., 7 см. и 3 мм. VII Сабирање Усмено 1. Колико чини 5 десетина и 3 десетине ? (8 десетина). 2. Колико чини 8 десетина и 4 десетине ? (12 дес. = 1 ,2). 3. Колико је: 0 ,7 М. -(- 0 ,2 М. ? (0 ,9 М.). 0,7 Кг. + 4,5 Кг.? (5,2 Кг.). 0 ,9 Л. -4- 0 ,6 Л. ? (1 ,5 л.). 12 ,8 м.-ј-6 ,7 м. ? (19 ,5 м.). 4. Колико чини 8 десетина и 8 стотих делова? (Почем 8 десетина износи 80 стотих делова, то 8 дес. и 8 стотих делова чини 88 стотих делова). 5. Колико је : 2 ,5 л. -(- 0 ,05 л. ? (2 ,55 Л.). 4 ,9 Кг. -ј- 5 ,05 Кг. (9 ,95 Кг.). 0 ,6 М. 4" 0 ,25 М. ? (0 ,85 м.). 0 ,5 Кг. -}- 0 ,0 5 Кг. ? (0 ,5 5 Кг.).