Prosvetni glasnik

262

6. Колико је : 0 ,07 М. -ј- 0 ,05 М. ? (0 ,12 М.). 0 ,22 Л. 1 ,04 Л. ? (1 ,26 Л.). 3,09 ЕМ. 3,25 Км. ? (6,3 4 Км.). 5 ,55 ДИН. -ј- 0 ,75 ДИН. ? (6 ,30 ДИН.). 7. Колико је: 0 ,025 Л. -ј- 0 ,025 Л. ? (0 ,050 Л.). 5 ,048 М. -ј- 5 ,055 М.? (10 ,103 М.). 4 ,122 Кг. -ј- 4 ,244 Кг. ? (8 ,366 Кг.). 8 ,9 Км. -)- 10 ,005 Км. ? (18 ,905 Км.). 7 ,02 Км. -)- 7 ,002 Км.? (14 ,022 Км.). 8. Једном је детету 12,5 године, а негов је отац етарији од њега за 28 ,8 година. Колико је година оду тога детета ? 9. Замислио сам један број, који је за 15 ,215 већи од 16,0 7. Који је то број ? Писмеио 10. Оабери ; 0 ,2 -(- 8 ,09 4" 7 ,15 -ј- 14 ,256 = ? 9 ,4 -ј- 15 ,08 -|- 24 ,125 -)- 96 ,4555 = ? Десетнн се разломци сабирају готово као и цели бројеви, само треба иазити, да се сабирају она места која су једног реда, т. ј. целине с целинама, десетине с десетинама, стоти двлови са стотим деловима и т. д.

11. Сабери : 0,об 28 ,1059 514 ,00643 90 ,5 655 ,234 ? 12. Један је путннк нутовао 5 сати. Ва први сат прешао је 3 ,2 5 Км., а после је игаао све брже, тако да је сваког даљег сата прелазио по 0 ,125 Км. више но првог сата. Колико је прешао свега пута тај путник за 5 сати ? 13. Један трговац платио за један комад платна 25 ,5 5 динара. Осим тога платио је за подвоз 1 ,75 дин. и 0 ,9 5 динара за ђумрук. Он хоће да добије ва том комаду 3 ,4 5 динара. Пошто треба да прода тај комад платна ? 44. Један је Фабриканат продао прво 85 ,5 метра неке вуне материје за 256,5 динара. После је продао 136,7 5 метра за 295,32 дин., и најпосле још 248 ,2 5 метра за 620 ,6 4 динара. Колико је свега метара материје продао и колико је новаца за све примио ? (Наставиће ое)

ИСТОРИЈА * у III и IV р « зр е Ко хоће другоме да да обавештења у некој ствари, или неком питању, а нарочито у питањима, која се тичу основне школе, као што је ово, о коме сам намеран да говорим, учиниће најбоље, ако своје објашњење сведе на практично пзлагање онога, што хоће да објасни. Али у овом питању, о коме ћу да говорим, доиста је потребно објашњење, па за њим може доћи практичан рад. При израђивању данашњег распореда наших основних школа, није се баш много пазило, да ли ће све оно, што се унесе у распоред одговарати годинама дечије старости и развића, нити је се у свему водило рачуна о поступности у настави , већ је се гледало на то да, се у течају три или четири године (уварошима) изучи у основној школи што више. Уношењем у распоред основне школе и онога ^материјала, који не одговара организацији школе од три и четири гоине, поред психолошке погрешке учињена је и методД ЗЕМх/БОПИС у основне школе ска, а то је та, што су неки предмети због нагомиланости морали бити стављени у разреде, у којима им није место. Последица тога методски нетачног расноређивања неких предмета, била је и биће (док остаје распоред овакав) та, да се тп предмети при најбољој вољи и уметности наставника, неће моћи обрађивати онако, како би се обрађивали у разреду у коме им је место, а отуда је!, као што се по себи разуме, и ресултат увек далеко лошији, него што би иначе био. Од тих предмета, који су распоређени у разреде у којима им није место, нарочито пада „историја срп ког народа" и „општа историја" са којима у тесној вези стоји земљопис. И баш због тесне везе земљописа и историје, ја ћу у даљем разлагању обратИти пажњу и проговорити неколико речи и о земљопису у трећем и четвртом разреду наше основне школе. Овим редовима о историји и земљописуЈа не мислим да износим какву нову и непознату мисао, већ сам рад, да из