Prosvetni glasnik

496

ИЗВЕШТАЈИ ШКОЛСКИХ НЛДЗОРНИКА

из III у IV разред; јер су деца у овоме разреду и природно развијенија и вештачки спремнија од оне у III разреду. Програм елементарне Физике, која би се у овом разреду предавала, морао би да обухвати све делове Физике, али из сваког овог само обичне појаве и њихове законе, биране по користи примене у обичном животу. Метод предавања* ове прве наставе у Физици, треба да је индуктиван, а сама настава очигледна, тако да се докази изводе поглавито показивањем. Довољно би било 3 — 4 часа недељно преко целе године. — Други, виши курс Физике дошао би у овом случају у VI резред, где би се предавала цела експериментална Физика. Овде би се, поред опитне потврде, морали да предају и науче и сви они теоријски докази природних закона, којих извођење не захтева више математично знање, но оно што га даје елементарна математика. Број часова дозољан би био 5—6 недељно преко целе године. Ако би се постојећа подела гимназије ма из којих разлога, напустила онда би требало предавати само експерименталну Физику, и то у V иУ1 разреду са по 4. часа недељно, преко целе године у сваком разреду. Но ово препоручујем за случај ако се усвоји: да математика почне у IV а сврши се у VI разреду; да се Хемија предаје у VI или VII разреду ; и најпосле, да природна историја и космограФија дођу после Физике даклем у VII разред. На захтев готов сам поднети детаљисане програме, по којима би, по мом мишљењу, ваљало предавати Физику у нашим средњим школама, и написати школске књиге за ученике. 20 Јула 1881 год. у Београду Господина Министра понизни ^ДтЛКОВИ-К прОФесор велике школе.

II ИЗВЕШТАЈ Г. Платона Кулаковског, проФесора велнке тколе о годишњиж испитима из руског језика у београдскии средњим гаколама Господине министре Услед Вашег наређења од 27 ма.ја ов. год. ја сам походио испите из руског језика у београдским средњим заводима у којима се овај језик предаје. Ади на жалост, није ми бидо могуће да присуствујем на свима испитима јер су се често дешавали у један дан у разним заводима шш у то време кад

сам морао да прпсуствујем па испиту у Велпкој Школи. Предавање пових језика у школи има другу цељ него предавање старпх класичнпх језика, па с тога мора ово имати у пеколико и особити систем. Методе предавања Фрапцеског, пемачб.ог или ма ког другог страног језика, морају бптп ире свега практичне, јер и цељ тога предавања има практични карактер. Ако су ђаци добили толико знања туђег језика да могу разумевати кад што читају на том страном језику, оида је цељ постигнута ; а као најбољи резултат моасе се сматрати такав уснех, кад су ђаци осим тога добплп у школи такво познавање језика л,а владају њиме иисмено и усмено. Што се тиче руског језика у српској школи, оп може, поред практичке цељи, због које се и предаје да буде од велике иомоћи за темељпо изучавање самога српскога језика , као један од најсроднијих .језика и по својој Фооетици, и по етимологији и по саставу речи. Алн то блиско сродство српског језика и руског и ставља тешке преионе за изучавање његово. Једна од таквих тешкоћа је русеи нагласак, који српски ђаци могу да науче само за дуго време и неуморним пажљивошћу. Морам приметити, да су проФесори у свима тколама, где се сад предаје руски језик, обрагили своју пажњу на нагласак руских речи, и у том одношају учињен је велики напредак у сравњењу са ирошлим годинама , — Заисга ученице у Вишој женској школи, у Богосдовији и Учитељској шкоди сад су боље читали руски и ја^сам опазио, да су се они навикда у некодико на руски нагдасак. Друга добрај страна успеха коју сам оиазио на испитима из руског језика ове годиие, то је, што су свуда ђаци боље него пре знади руске граматичке обдике и доста добро мењади именице и гдаголе. Нису се већ више чуле такве погрешке какве су биле обичне на испигима ,прошле године, ма да се може желети још више успеха у познавања руске грама тике. Мисдим , да би упоређивање руских обдика са српским могдо имати вредности и за дубље познавање српског језика и да би се ђаци могди дако упознати у неколико и са историјом двају сродних језика. Овде не могу да прећутим да немање руске граматике у српској школској књижевности — која би била паписана специјално за Србе и упоредно са српском граматиком — може бити да је највише криво што у изучавању руске граматике још није добијен потпуно жељени резудтат. ПроФесори руског језика биди су приморани да уче своје ђаке по књизи : »Учитељ ( руског језика," или дпктирати правида граматичка, нисати облике руских именица и гдагода и т. д.