Prosvetni glasnik

ГРАБА ЗА ИСГОРИЈУ ШКОЛОТВЛ КНЕЖЕВИНЕ СРВИЈЕ

701

Као гото смо нацред поменули Бранковић је отишао на исток, а сам попечитељ на запад Србије. Докле Бранковић лодноси тачан извештај о својој ревизији, дотле за минисгра нигде нема забележено да је какав целокупан извештај на писмено поднео. Узрок овоме биће једино тај, што одмах по своме повратку с ревизије Оте®ан Сте®ановић беше позват на разговор у Буковик, где се у то доба налазио кнез Милош. Попечитељ се вратио са свога пута 24 јула, а већ 25 и. м. полази на позив књажев у Буковик. То ће бити узрок пгго немамо у целини извештаја о школама окр. беградског, смедеревског, шабачког, нодринског, ваљевског, ужичког, рудничког, чачанског, једног дела крагујевачког, и крушевачког. Но находе се у архиви министаретва извештаји о појединим школама. Једни су поднешени од стране лица, која је попечитељетво унутило да присуствују нри иепитима, а други су писани услед посете, коју је чинио школи сам попечитељ. Таквих писама или боље извештаја има о школама подринским чачанским , ужичким, шабачким , смедеревским и рудничким. С тога што се у тим извештајима казује стање школа у западним крајеиима, ја их овде без коментара наводим. Магистрату иодринском Пос&тивнии у путу налазећу ее срезку школу у Крупнго, и учинивши иадЂ ученицнма ондашнвимг, испитг гди самЂ числомђ 60 нм застао, увидјо самг, да е исте школе учителв Аврамг Петровићт, у предавани учебни предм!та прил^жан-в бно и званш свомђ у свћму соотв'ћтствовао. Но будући да по сказиванго н!говомђ внше од 50 талира годишнћ плате, кого му срезг Рађевачкш дае, нема, и да ст> томг платомг на краи излазити у станк 1пе, то узимагоћи у призр^нГе охоту и ревностг н -ћгову препоручуемг Магистрату Подринскомг, да средствомг истогђ среза стар!шине ма1ора Тодора Солдатовића коега ће дужностг бнти изнснити Родителвима исте д^ћце, какву и колику ползу одв доброгЂ и вредногЂ учителл д4це нвиове имати могу, настои да се реченомЂ учителго 10 Штђ 25 талира повиси, ерЂ ће иначе по способностима и

нрил1жанпо свомђ на друго мћсто , гди е плата већа премештенЂ бнти. * ПБр. 85. 12. ншн 1838. год. У Лгобовш. Потп. Понечителв нросв'ћш,ен1а. Магистрату Чачанском Учинившш испитђ школскш надЂ ученицнма школа чачанскаи сђ не малимЂ негодован 'ћмЂ нрим ! т 10 самЂ слћдугоће: 1. У две школе ни астала ни столице кое е необходимо нуждно и без чега учителви бнти не могу, нема, табла на ко1ои се ученици рачуну обучавагод необолдисана стоИ, шта внше, у еднои школи деца ио землви без скам1л , кое е заиста стндно, седити и учити мораго. 2. Сва три учитела у иснолненш нронисанн имђ дужносиМ са свимђ су се небрежлвиви и немарлвиви показали, и по томе ученицн никаквогЂ усп'ћха у преподаваннмЂ учебннмЂ предм!тима учинили нису, кое е такође стндно и сожаленЈн достоино. 3. У главнои школи гди Правителство 150 талира исте класе учителго плаћа, само 2 ученика, сђ коима е учителв ово течеме школско провео, а унраво рећи текЂ шалабазао, находе се. 4. Као годђ што деца ништа у науки усп%ла нису, тако ИСТО И у П 'ћН1ГО црковномЂ никаквогЂ поредка нема, но свакШ на свого страну, као у наигоремЂ каквомЂ селу, кое е за чачанско обцество доста поругателно, реве и развлачи. Прим&тивип! назначене ове непоредке немарности , и неуредности , доволвно се начудити не могу, како е могао МагистратЂ чачанскШ тако ладнокрвно све ово сматрати, и како ше у колико у толико барЂ, и то ако не изђ дужности, то поне изђ родолгоб1л и ревности ко изображенш, просв^1цен1го ц напредку младежи Србске вмман^е свое на то обратГо, и ире него што е Попеч. Про" Ово је концепат писма, што га је попечитељ на путу из Љубовије послао магистрату подринском. Кад се попечитељ кренуо на пут, он је собом понео 10 нумера из деловодног протокола попечитељства, како би одмах с пута наредбе издавати могао, где то потребно буде. Једна од таквих наредаба је и ова.