Prosvetni glasnik

282

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ЛРОСВЕТНОГ САВЕТА

су природна нрема оваком писању питања: ко проли своју крв у толиким бојевима и створи краљевину и царевину? Зар је није нарочито ратовала властела и властеличи&и? Зар се не борише у првим ре^овима са. Душаном племићи? Зар српска властела стварајући својом крвљу српску државу није »волила« сво.ју земљу и свога владаоца? Зар је властела проливајући своју крв гледала личну корист и »отимала се за велику власт.« Друго је то питање, колики је утицај имала властела на државне послове и да ли је на »зборовима 1 бранила сталешке интересе, а друго је питање тко је лио своју крв за српоку земл>у. Међу тим ни јед о ни друго питање у овој историји није ни додарнуто. У опште унутрашњи односи и живљење народа није ни најмање изложено. III По овоме учебникуј »трећи период »обухвата време од 1367 —1804. г.; али није описано ни разложено распадање царевике на мање државе, па није описана пропаст свију тих држава, које су постале на развалинама »Душанове« даревине. Како ове српске државе долазе у овоме »периоду« у сукоб с Турцима, није изложена турска војна снага, није описано и изложено племићско ратовање и неспремност како ондашње срасне војске (сличне на европску ритерску војску) која није била у стању да издржи борбу са организираном турском војном снагом, нема описаног унутрашњег стање нити Феудских односа. Не наводе се Факта која би објаснила унутрашњо (ерпско) грађанско ратовање и његове последице, иего се на питање: »са чег а је тада страдао и вропао« (стр. 79.) српски државни организам, одговара се са овим недоказаним општим реченицама : страдао је и ароиао са своје иокварености, са својих грехова« (стр. 80.) . . . Ђвваки је радио о својој глави, па је с тога и ироиала сраска државал Није тачно изложена историја краљевине Вукашинове ; није тачно изложена историја Лазареве државе после косовске битке; није изложена на своме месту историја Зете и Црнојевића, а нема никако описане историје «царства Синишиног« нити »деспотства Томиног,« нема историЈе Богданове државе од Родопа до Вардара, нема историје државе Драгашине и Константинове, нема историје династије Скендербегове, а историја Восне изложена је почињући од 686 — 1463. г. на једном месту без јасног појма о иеторији Босне, а нећу ни да говорим о наводу непоузданих Факата. Није пропричана историја свију српских држава, него је обраћена пажња на Бранковиће, па се прича и о таквим Бр&нковићима, који већ нису владали у Србији.

Поред ових главних мана овога учебника, иду такве исте одсудне мане и празвине и после освојења Турцима српских земаља. Нема ни речи о турској управи над српским земљама, нема ништа ни о суђењу, ни о дацијама у новцу и крви; Нема у њему изложене судбине пећског патријарха, као средишта и стожера, који је одржавао српско јединство; Нема ни речи о вечитом протесту и непрекидној борби с Турцима »хајдука« »ускока« и сењских јунака. Кад бћ све ово само било, тек онда не би требало пропустити » добровољну « српску борбу противу Турака добровољаца у редовима војске млетачке, аустријске и руске. На место овога у овоме учебнику говори се о Лаугау, о Запољи, о Тереку, о ратовима турско-аустрискоугарским, говори се о Леополду, о Лудвику Ваденском, о Пиколоминију, о Гакоцију, о Карлу VI, о Марији Терезији, о Јосифу I, и тврди сс да се цар Леополд »старао о Србима.« Нема сумње да је у вишим заводима и ово потребно злати, али се овде о томе говори а главно је изостављено па и неспоменуто. IV У учебнику на стр. 137. долази најпосле »Ослобођење Србије од Турака; нов живот српског народа од 1804—1860. године« — пун мана и недоследности. Тако је нпр. први устанак од 1804 — 1813. који се свршио бегством и пропашћу изложен на '28. страница а сво време од 1813 —1860. године изложено је на 22. странице. Устанак првп није тачно схваћен нити описан а тако исто није тачно обележено постепено ширење Србије нити нено унутрашње стање. У опште у читавом учебнику тако су описани владаоци, да се само разликују именима, а не карактером и својим особинама, сви су радили и зло и добро, били рђави и добри и радња се креће као Беиб ех тасћта. У учебнику се не разликују жупани од краљева., ни краљеви од царева, не разликује се народ жупанског доба, од народа времена краљевине, царевине, деспотства па чак ни турске владе, нити новијега времена, а међу тим су у историји тачно означене разлике: У жупанијском времену народ има нресудан утицај на владу ; за време краљевине и царевине имају утицаја племство и свештенство а остали народ нема никаква утицаја, њему су забрањени и зборови. За жунане се пише : сопдте^ап^еа рориН и изабраше тога и тога за жупана. Краљеви долазе на владу: Бе! §га1да.