Prosvetni glasnik

36*

ЗА11ИСНИК ГЛАВНОГ

ГЈРОСВЕТНОГ САВЕТА

283

После Косова ступа се на престо истина ио милости божијој, али по вољи или Султана великог господара или по вољи Угарског краља. Па није боље изложена нн историја развитка срнске цркве. Напослетку нису тачни у овоме учебнику ни сами појмови о историји општој и српској. Сада је опште познато, да у општој историји не престаје прогрес не гледећи на то што једни народп замењују* друге, јер сваки предаје у наследство долазећима своју духовну тековину а наследници је даље унапређују. У учебнику се вели » задатак је историје описати прошли живот марода« које кад би и било истина, у овоме учебнику није извршено, јер се из н.ега не могу сазнати ни мане склопа друштвеног, ни узроци раскоша, ни пронасти, па ни културни живот српског народа. Имао бих много што шта реНи о језику, али из оних неколико цитата, може се судити какав је језик. Напосле у овоме учсбнику нису изложенп, макар у најопширнијим цртама најновији догађаји од 1860. године на доцније, до прогласа краљевине. Према свему овоме мишљена сам, дасе расгшше конкурс за учебнике српске историје у средњим школама 22. Марта 1882. Београд. ЈХ рРЕЋКОВЕГК. „ „Слажем се, да се. распише нов конкурс за српску исторнју у средњим школама. ДРХИМАНДРИТ Ј4. Дучић" Љ. КовачевиК као трећи реФеренат изјављује, да он то дело није добио, но колико га он познаје слаже се са прва два реФерента, да то дело не може и даље остати у школи ни с научних ни с педагошких разлога. Савет усвајајући мњен.е реФерената одлучио је да се »Исторкја Срба за осмовне сраске шкоде« не може прештампавати о државном трошку. Потаредседник ставља на дневни ред продужеље дебате о »Историји срнскога народа« о којој се водила реч на крају прошлог састанка. Љ. НовачевиК као трећи реФеренат за поменуто дело, моли да прочита свој писмени реФерат, који је у течају прошле недеље написао. Савет пристаје да чује писмени реФерат Ковачевића. За тим је Љ. Ковачевић прочитао овај свој реФерат: ,,Главнош Просвегнол Савету Одређен сам од Главног Просветног Савета да кажем своје мишљење о томе: да ли да се Историја Орпског Народа, која се сада предаје у средњим шко-

лама у Србији прештампа или не. Пре но што то учнним, молим ГлавЕШ Просветнн Савет, да изволи узети на ум ово. У седници од 7. Октобра прошле године већао је Главни Нроеветми Савег о ирештампавању ноколико школских књига међу којима је била и ова псторија, па је, с обзпром на то што тада иије би .ш израђеног сталног програма, одлучио, да се она прештамна за две годнне »с исправком главнпх погрсшака« (Нросветни Гласпик 1881. стр. 68..). До душе Главни Просветни Савет, после ове одлуке, израдио јс програме за средњо школе и онн су крајем Јануара ове године разаслани свима средн.им заводима ; али ваља знати, да тн програми нису стални, јер се у распису господина мннистра просвете и црквепих послова, од ^5. Јануара овс године НБр. 41'., каже, да је већина програма удешена »да само за време послужи ономе чему су њ.мењени« и с тога се препоручује наставницима »да до краја Јуна ове године поднесу своје примедбе, < на програме. То је потребно, вели се даље у томе распису, »нарочичо с тога, што ће, на оснону тако ариоављеног материјала, Главни Просветнп Савет имати да утврди за сие наставне нредмете сталчр програме и што ће се тек аосле тога, са сталном коришћу, моћи приступити изради свеколике нове школске књижевности, у колико садашња не би била подесна.» С обзиром на то, што се у реченом распису оставља рок до Петрова дне, да се иримедбе на садашње привремене програме пошљу, и што се с основом можемо надати, да ће имати примедаба и на програм из Сриске историје: мишљеља сам, да би ваљало, у интересу школе оставиги у снази одлуку Главног Просветног Савета од 7. Октобра прошле године, то јест, да се Крстићева исгорија Српеког народа ирештампа за две године, пошто се мајпре поправе глчвне махне њене. При томе послу ваљаће учинити ово, а. изложити догађаје у свези с догаћајима осталих оуседних народа, а поглавито Хрвата и Бугара; б. ноклонитн пажњу аодједнако свима српскнм земљама ; в. унети културни део којега сада нема; г. обратити довољно пажње на средњевековну ге ограФију и етнограФију, што ]е нужно за боље разумевање догађаја. У тој цељи ваљало би и мапу историјску израдити; д. исправити хронологију и генеалогију нрема новим истраживањима. Познато ће бити 1'лавном Просветном Савету да је г. Крстић отпочео био штампати друго издање Српске историје. 0 овоме издању, које се од првог једино већом опширношћу разликује, изрекао је свој суд др. Фрањо Рачки у Књижевнику I. стр. 595 — 599.