Prosvetni glasnik

284

ЗАПИСНИК ГЛАВПОГ ИРОСОЕТПОГ САВЕТА

Проговорив о ваљаности радова г. Крстића и исправнв неколико погрешака у његовој историји, лр. Рачки своју одену завршује-. »обзиром на садржај КрстиКева историја .. нема ничега што се не би налазило у Енгела (који се највише Рајићем служио), ХилФердинга и Мајкова Обзиром, дакле, на садржај српска хисторијограФија није много добила Крстићевом историјом. Ну тим више добит је у облику. Крстић се послужио научнима резултатима својих претходника, исте је добро упоредио и у прагматичној свези назначио. Он је поједине моменте и поједина лица оценио и ласним начином пред очима чаталаца развио прошлост српску. Крстићева историја може свакоме образованом Србину служити као читанка, у којој ће наћи угодна штива из живота својих отаца. 0 тога је она без свакога ученога апарата Ако је ову сврху Крстић имао састављајући своју историју, уверавамо га, да ју је постигао.« Када се овако одазвао о историји г. Крсгића признати историк др. Фрањо Рачки, онда се не треба плашити, да се махне њене не би могле доста лако исправити. Истина, од тога доба врло је много урађено за познавање прошлости јужних Славена научним радовима: ХопФа, Рачког, Матковића, Љубића, Васиљевског, Усненског, Дринова, Иречка, Мијатовића, Руварца, Поваковића и других, те се по себе разуме да ће у Крстића историји доста требати исправљати; али то је баш најбољи доказ, да се до нове школске године никако не би могла добити са свим нова историја сриска.

Из свега казатог, а с погледом на привременост садашњег програма, (распис г. министра просвете и црквених послова од 2 5. Јануара, ове године ПБр. 412, краткоћу времена до нове школске године и одлуку Главног Просветног Савета од 7. Октобра прошле године — мишљења сам, да се Крстићева историја Српског Народа прештампа за две године, пошто се исправе главне иогрешке и местимице попуии, те да не би школе без нкакве књиге остале за време, док се са свим ново дело не добије. • 5. Априла 1882. год. у Београду. јЉУБ. КоВАЧЕВИК." Савет је с погледом на то што у » Историји срасиога народа « има много крупних погрешака , што многи новији историјски материјал није унесен у ту књигу, што је писана језиком тешким, даље што се не може стићи с исправкама и прештампавањем за времена ; а ако би се све онако исправљало као што трећи реФеренат предл^же , морала би се написати пова књига, одлучио је да се » Историја сриског на рода« не може нрештампавати о државном трошку. РеФерентима Срећковићу и Дучићу одређује се за оба реФерата укупно 80 дин. а УБуб Ковачевићу за један реФерат 40 динара награде. Пошто је било већ доцне, потпредседник је закл>учио састанак.

• НАЦРТ ПРЕДАВАЊА СРПСКОГ ЈЕЗИНА У I РАЗРЕДУ ГИМНАЗИЈЕ НО ПРОГРАМУ НР01ШСАН0М ОД Г. МИНИСТРА НРОСВЕТЕ, ЗА ОВУ ШКОЛСКУ ГОДИНУ

Н1та је говор Кад човек што замисли, па хоће да то и други знају, он им то исказује говоЈЈОМ или језиком. По томе говор или језик јесте средство, којим се људи међу собом сиоразумевају. Матерњи језик Онај језик, којим говори сав један народ, зове се матерњи (или рођени) језик тога народа , и 1 Мало измењеном и допуњеном.

део назива се по имену народа, који њиме говори. Тако језик, којим говоре Срби, зове се — сраски језик; језик, којим говоре Бугари, зове се — бугарски језик; језик, којим говоре Немди, зове се — немачки језик. Сродни језици Ако су речи двају или више језика по еаставним деловима, од којих су постале, и по начину, на који су ностале , и по ономе што значе међу