Prosvetni glasnik

364

Истина је, да је у својој граматици г. Туроман учииио неке мале уступке захтевима сувремене науке, али баш то полутанство не увећава, по мом мишљењу, том делу вредност, коју оно иначе има ; сувише је мало, па да престане бити плодом старе школе, али је довољно за доказ, да је г. Туроман увсрен о потреби напуштања старога начина у учењу латинској језика. Мрје је мишљење дакле : 1. Да треба што пре израдити за наше гимназије латинску граматику удсшену према ресултатимл. модсрне Филолошке науке, а но сличним радовима Шиајцер — Сидлера, Латмана и Милера, Борхака, 1Јидемапа, Мелера и т. д. од прилике онако, као што је јелипска граматика Курцијуса. 2. Да се, док то не буде, прештампа граматика Јов. Туромана као најбоља, што за сада пмамо. 13. Априла 1882 у Београду. јјов. ^јтјаја, нрофесор бКОГГАД. гимиазије.« Пошто јс министар просветс и црквених послова питао Нросветни Савет само о томе да ли да се Латннска граматика од Јов. Туромана прештампа, а није на реду и питање о наставном плану за латински језик и о програму за писање латинске граматикс у оиште, то Савет није се упуштао у решаваље о предлогу г. Јов. Ђаје, по коме би се могао изпети систем наставе у латинском језику, по је одлучио да се латинска граматика од Јов. Туромана можс прештампати о државном трошку а за школску потребу ; реФерентима г. г. Јов. ЂорђевиКу и Јов. Ђајп одре1)ујс сс у име хонорара по Зи динара. Што се награде тичс да се писац погоди с министром просвеге. За тим је председник закључио састанак.

САСТАНАК СХ1 5. Маја 1882. у Београду Били су : председник Д. Нешић, заменик нредседника Ј. Пецић. Редовни чланови : Љуб. Клерић, арх. Дучић, др. В. Бакић, арх. Нестор, М. Зечевић, Драг. Јовановић, др. Л. Стевановић. Ванредни чланови: Св. Вуловић, Љуб. Ковачевић, Јов. Ђорђевић, Бор. Тодоровић и Петар Никетић. Привремени пословођа др. Ник. Ј. Петровић. I Привремени иословођа чита записник 110. са танка који Савет прима. II Министар аросвете и црквених аослова., писмом од 30. Анрила ове год. ПБр. 2568., спроводи Савету »мисли о настави« од Николе Мусулина учитеља, с питањем, може ли се та књижица откј нити за књи

жнице основних школа и, ако може, колико да се нлати на комад. Упућује се на преглед и оцену Св. Вуловићу и Пегру Никетићу. III Председник ставља на дневни ред. »Правила о аолагању учитељског исиита « ученика учитељске школе. Арх. Н. Дучић, као реФеренат нарочитог одбора, у коме су били он и г. Пецић реФерише, да је одбор прегледао поднесена правила од стране министарства нросвете и пошто их је исправио, саставио је нова иравила, у која су ушла све исправке одбора. Услед тога аредседник пита Савет: која ће се привила узети као основа за дебату : или она кој а је послао министар или ова која је саставио одбор. Просветни Савст одлучио је, да се за основу дебате узму правила, која је саставио нарочити одбор, на основу правила што их је послао г. министар просветс. За тим је реФеренат читао члан по члан. Чланови 1, 2, 3, 4, 5 и 6 примају се по предлогу одбора без исправке. Код чл. 7. Љуб. Ковачевић примећује^ да у правилима која је израдио проФесорски Савет учитељскс школе која је министар просвете спровео Просветном Савету нису групиране науке онако како одбор предлаже, а читава група природних наука изостављена је у одборском предлогу. Др. Бакић прочитао Је чл. 7. како је гласио у нравилима која јс послао министар просвете. После кратке дебате аредседник је ставио на гласање тачку по тачку члана 7. одборског предлога и Просветни Савет усвојио је 1 и 2 тачку члана 7. Код треће тачке одлучио је, да се не одпајају земљопис од историје опште и срнске, па да сс кажс: 3. историја српска и оншта и земљопис. Код 4, тачке да се норед рачунице дода »са геометријом," а да се целом члану дода још и 5. тачка »природне науке.« Прелази се на чл. 8. Др. Бакпћ примећује, да у предлогу проФ. Савета учитељске школе стоји , да се ученицима за одмор даје најмање један дан и да распоред испита пе прави одбор по проФесорски Савет. Савет је све ове примедбе усвојио. Референат чита чл. 9. Др Бакић прочитао је дотични члан из нредлога проФесора учитељске школе где стоји да на јсдно.ј цедуљи морају бити најмање три питања, дакле да може бити и више, а шго се цедуља тиче предлаже да се каже »бар толико цедуља колико капдидата,>-, дакле да може бити и вигае цедуља. 11еки су били у начелу противни питањима на цедуљама с тога, шго се тиме. проФесор иитач везује