Prosvetni glasnik

ДЕЧИЈА ЗАБАВИШТА И ДЕЧИЈБ ИГРК

6. Двте хоће да ее дружи еа светом. Тај се нагон задовољава уводећи децу у заједницу и друштво као нгго га иа у забавишту. 7. На детету се оиажају редигиозпи нагони, који га одводе до нознавања Бога, на првом месту помоћу ирироде и видљива света и помоћу тумачења онога што је недомашио нашим чудима и т. д. У ово неколика нагона огледају се све основне црте човечије душе у оиште, као што их налазимо у историји културе рода људског. Почем је ваепитању најважнији задатак да од евоје сгране учини све што треба како би ти нагони достигли своје право опредељење, т. ј. да поетану ираве чинилице духовноме животу детињем, то васгштање може достићи евоју цељ једино организацијом и упутством дечије игре онако као што се то ностизава у дечијим забавиштима. А та се цељ може достићи само тако, ако се унотребе као што треба средства која су ту на расположењу. И тако дечији нагони треба мало но мало да ее уздигну од нростих чулних тежња, које би се у рђаве навике изметнуле, до чистих идеалних тежња, јер само је у томе њихово ираво подмирење. Ето у томе је с моралне стране васпитања свеколико значење дечијих забавишта и оних радова који ее ту раде. А баш е те етране и потребна нам је данас поправка, и не еамо поправка, већ и коренита реФорма, ако емо ради да подигнемо каку уетаву противу кварежа који ее све вишешири. Фребел каже (у својој књизи :„Човечије васнитање", на стр. 34.) ово : „Игре којима се дете у овом добу игра, то му је цвеће и бисер за сав потоњи живот, јер се васколики човек развија и иоказује у њима онакав какавје у дну душесвоје, у најФинијим сиособностима својим. Свеколиком потоњем животу човечијем извор је у овом добу живота. Итако, како се овај почетак буде узнеговао, тако ће ти и еав лотоњи живот бити ведар или мутан, миран или буран, пунрада ивеликих делаили еиромашан и у једном и у другом, образујућз или рушећи, донесећи мира или рата ееби и другима. — Ако се дете у овом добу заведе и омете, е тешком ће муком моћи икада да иостане човек и јунак, него ће бити или прави богаљ, или, ако баш

и не до|е до тога, а оно врло једнострано створење у свеколиком развитку своме." Данашњи начин васиитавања изгледа Фреблу онако као пгго се у стакленој бангги вештачки цвеће негује. За то он и осуђује, гато се деца отночињу учити сувише рано голим речима и за такав начин вели да ее њиме „убијају" способносги срца и душе. С детињом душом поступају као с неком иразном врећом, коју треба напунити што ире којекаким знањем и несвареним истинама. „Нашем времену треба рада и дела, ако хоћемо да буде боље" вели Фребел, ас њим имноги други мислиоци данагањега доба. Дете доноси еа собом на свет нагон за рад, како би својим сопсгвеним трудом оајчало и постало човек. То треба неговати удееним начином — као гато нам Фребел даје материјала зато — и место онога вештачкога начина васпитавања, као у сгакленој башти, имаћемо право природно васпитање. као што се само пожелети може. Почем је овде у питању васпитање у ирвом и најранијем доб ј детињем, то не треба да га врши нико други до матере и чуварице-учитељке ; а рад тога треба да су ее училе и спремале у дечијим забавиштима. Оне треба да се уиознаду с детињом природом и с начином какоје ваља неговати онако као нгго Фребел хоће, еда би млаћана биљка човечија могла да напредује и порастс како ваља. За то треба да се и оне саме науче да се играју с децом, т. ј. како ће разним играма да занимају децу. И тако свака мајка или учитељка, која је рада да уаућуЈе децу своју по овом начину, треба да походи дечија забавишта и да ее поучава у духу Фреблових начела слугаајући и читајући његова дела (као н. пр. дело : „Дечија забавигата" — „Вег КлиАег^аг^еп"). Но да би се сав женски пол спремио као гато треба за свој најважнији позив, т. ј. за свој васиитачки иозив, треба и женеке школе које постоје да учине од своје стране све што се може и што је потребно. Тако у насгавни план виших девојачких гакола требало бч да се уврсте још ови продмети : Фреблова наука о ваеаитању (за најстарије разреде), основи науке о човековом телу (анатомлја