Prosvetni glasnik

ШВЕШТЛЈИ ШКОЛСКВХ НАДЗОР1ШКА 0 ОСНОГ.ННМ ШКОЛАМА

нриликом држања нсиита увери: да ли је доиста учитељ извршио свој носао нрема унутству н нримедбама нодреФерента, или је и даље остао у истој грешди. Овим начином не само што би основна настава јако унапред коракнула, него би још и дадекоједнообразнија била у свима школама, — него ли до сад, где је сваки надзорник при нрегледу давао упутства но сиојој увиђавности, која разуме се не могу бити једнака, а тим је таква збрка у раду учитеља наирављена, да се већ врло често чује од учитеља овакав изговор: „Па, господине, прошле године онај ревизор казао ми је, да је боље да овако радим, а ви опет сад кажете, тако, — ја, бога ми, не знам шта да чинвм, — може до године други казати , да и то није добро !" 10. Јула 1883. год. у Јагодини. Надзорник јагодинских шкода Д. •Јх. ЈЈ ив^љаковић, директор јагод. ниже гимназије.и

XI ИЗВЕШТАЈ г. Влад. Кари^а, професора, о испитима у основним школама округа врањског, срезу власотиначком окр. нишкога и срезу лужничкоме округа пиротскога »Госиодину министру иросвете и црквених дела, Краткоћа времена не допушта ми да опширно и у свези изложим примедбе, које сам у основној школи учинио, вршећи надзорннчку дужнос.т у њој, за то ћу их изнети г. министру у скидама н оним редом, којим су текле у мојим нрнбелешкама. 1. Учнтељска предавања знатно су утицала на нразеине како знанствепог тако и методског нивоа, код оних наставница и наставника, који су их посећавали. Ова предавања ваља наставити, и држати их па више средишта, да би била приступнија , јер би онда било више наставника , који би их посећавали и о своме трошку. 2. И код школованих и у опште спремнијих учитеља онажа се јако махна, што се упуштају много у деФиниције, и што са њима, бар тако изгледа , хоће да се „иродуцирају." Међу тим, врло често, деца очитају лепо деФиннцију , али не умеју да нађу и познаду оно што су њоме деФинисали. Ово нарочито бива у језику. На место голих деФиннција , по моме мишљењу , требало бп да се обрати већч и уираво главна нажња разним комбипацијама речним у реченицама, јер би сетимејако унапредило и мишљење I

у опште, којега даиас нрк учењу језика нема, а тако и лепо и јасно исказнвање мисли. 3. У Јестаственици се на највнше места задржавају радије око класификација, но око познавања ствари на и оних, које су у непосредној околини школо. Налазио сам школа у којима деца не зпају имена ни најобичнијој биљци у школској авлији. На доста места наилазио сам опет на друге крајности. Учитељн често изберу ма какав предмет, много пута и без и какве важности, па исцрпљујући га до ситница, остану при њему врло дуго , а многе важније ствари занемаре. Између многих примера, да наведем само један. У једној школи слушао сам ученика III р. како уме потаико да исприча цео развнтак жабе почев одјајцета, али ни он ни сви остали нису знали шта су то четинарп, на пи најглавнији преставници њихови: бор и јела, нити знадоше где расту. Исти наставник, који је тако много говорпо о жаби, није деци ни шта говорио о маслпнн и уљу, итд. Тако исто наилазио сам на школе, у којима су учитељи у III р. предавали читаву Физиологију. Они су питала децу и о храњењу биља помоћу лишћа и о дисању, за тим о власастим цевима којима се храна усисава , о оксндисању крви птд.,а не знају ни неке сасвим обичне ствари. 4. Познавање околине (домовине) готово се свуда изучава из школске собе. Ретки су изузетци да наставници изилазе с децом у околину. Само сам у две школе нашао, да деда знају, нза кога им се брда рађа сунце лета а иза кога зими , а тако и где залази у тим добама годишњим. Екскурзије су, то сам приметио и лапи, врло непријатна и досадна ствар за највећн део наставника. Кога сам год од њах занитао, да ли је изилазио у околину с децом , готово сваки ми је одговорио онако као од беде: та изилазио сам једаред дваред ли. Ово је врло жалосно. 5. Код многих на и побољих и школованих учитеља приметио сам пуно несавремености у науци, баш у обиму у колико се она уноси у основну школу. Овде нису увек криви сами учитељи, јер они, често, и поред најбоље воље, ннсу у стању да прате ни саму нашу књижевност. Не само што не могу да сазнаду за књижевне новине него им је и набавка књигајако отежана, с тога сам мишљења, да се књижнице школске боље уреде и нопуне. То би најбоље било урадити овако, да министар, путем који нађе као најбољи, састави списак књпга за књвжнице основннх школа. Све те књиге да морају бити у свакој књижници, а да их набави школска онштина у току једне године дана. Овака сиисак обавезних књига у Француској је састављен поодавно, а сама мнсао о њему нојавила се још 1855. год. Само гато су у тај сппсак ушле и 93