Prosvetni glasnik

ШКОЛЕ ЗА ОБРАЗОВАЊЕ СДЕПИХ

иаучењаци први пут почеди да обраћају своју пажњу на сдепило и на подожај сдепих у друштву. Мн смо и напред напомепуди, да се у пређашња времена нико није ни занимао овим нитањем, нити је коме пададо на ум, да га ма с које стране узме у претрес. Еако прост народ, тако и највећи фидософи и научењади сматрају сденидо као једно непроменљиво здо друштвено, коме никаква дека нема, па даље о томе ништа више и не мисде. Због тога ми надазимо врдо мадо тачних података и о социјадном иодожају сдепих код разних народа и у разна времена. Код старих народа придружује се још и једиа друга. окодност. Стари век није знао за штамцу, помоћу које би сачувао своје погдеде и назоре о цедокуином своме животу, те с тога ми . о овоме питању не надазимо ни тодико бедежака, кодико бисмо могди очекивати, и поред онога, што на њега није ни на бдизу онодико иажње обраћано у старом, па ни у средњем веку, с каквом се оно почедо претресати од прошдога века. Тојеузрок, због чега ми не надазимо никаквих књижевних бедежака о подожају сдепих код старих народа, нити опет каких тачних података о томе: како су они у раздичитим државама живеди, како су сматрани, и да ди су се чиме занимади, иди им је прошња једини занат био у сва времена и код свију народа. Све што о тим питањима надазимо, само су узгредне бедешке, које су овде — онде разбацане, кад се говори о другим предметима. Та равнодушност према друштвеном подожају сдепих трајала је све до прошдога века, док није Француски „свезнајући" фидософ, Дидеро, поред многих остадих друштвених пптања, додирнуо и ово, и на тај начин побудио и остаде да о њему мисде. Његова посматрања над сдеиима имада су доста упдива и на Хаја, за отварање шкоде за образовање сдепих. ') И тек од тога вре') ДоцпиЈв ћемо видети, да Је п пре Дидера један енглески декар, Чеселдеп, отштамнао пекодико врдо интересантних психодошких посматрања, која је он учинио, кад је некодико сдепих оперирао. Ади, ни оп, као ни Дидеро, не сномињу ништа о образовању слепих. Чеседден још не говори ни једне једите речи ни о њиховом животу иначе, а Дидеро бар ово чини. У остадом рад је Чеселденов остао без икаког даљег уснеха, сем што је његова психолошка посматрања над онерираним слепцима Лок уиотребио за своје философске студије. ж

мена, иошто је и шпање о положају сдепих у друштву изнето на дневнв ред, и кад се већ појавида и идеја о њиховом образовању, наидазимо на опширне податке и расправе како о њиховом ноложају као чданова друштва, тако и њиховом животу, занимању и образовању у разним државама, и код кудтурних и некудтурних народа. Ади, и норед свега тога, што се до посдедњег века није нико занимао питањем о образовању па ни о подожају слепих у друштву, « опет ми налазимо кодако тодико материјада на другој странн, који нам помаже, да бар у некодико можемо оценити како је бидо са слепима и у она времена, кад то питање још није бидо изашдо на површину. За то нам је на првом месту од помоћи кудтурна историја човечанства, која нам казује развитак људскога духа и л.удскнх одноеа, и износи нам резудтате тога на разним лољима друштвеног живота. Према иеторијским подацима о другим странама друштвенога живота, ми можемо на више места с придичном сигурношћу, да дознамо и многе ствари, које се тичу сдепида и подожаја сдепих у друштву. Пре свега, ми знамо као сигурно, да су шкоде за образовање слепих једна од оних установа, које се могу појавити само у уређеном и мирном животу, кад је свест већ у велико развијена, те се могу да увиде користи, које се од ње имају, и да изнађу средства, помоћу којих се може така установа створити и одржати. По томе нам је већ лако да закључимо, да о оваким шкодама не може бити ни говора код оних народа, код којих је сва и умна и Физичка снага концентрисана на борбу за опстанак. Исто тако и што се тиче социјалног подожаја сдепих у друштву. У онпм стадијама човековог развитка, кад се сваки мора да стара само за одржање своје дичности, ту нико нема ни могућности, да се стараза друге чданове, па ма ови биди и сдепи. Још и дан дањи има дивљачких пдемена, која се још надазе на оном стј пњу развитка, кад је сваки принуђен да се својом снагом стара за свој опстанак и за подмирење свију животних потреба, и код таких ндемена сденило значи смр*; јер сваки је остављен самоме себи. Сдеп нити може без помоћи добивати хране, нити је у стању да се брани од непријатеља, бидо људи .иди зверова. Сем тога зна се, да поје29