Prosvetni glasnik

Н А У Ч а А

X Р 0 II И К А

2 29

Физиолошке особине , којима се разликује онај што пише од других људи. Графодогија је Француског иорекла, и пронашла су је духовна лица. 0 аој су се марљиво бавиди амијенски вдадика Будиније и свећеник Нормалне Школе, абат Фландрен. Л.удвик Каро мисли да се духовници за време исповести навикавају пазити и упознавати човека пред собом по његовим гестовима, једва осетним покретима очију или лица. Сада се граФологпјом почешезанимати и световњаци. Женевски проФесор Креније-Жамен посветио је њој целу књигу од 300 страна, која је, веле, врло занимљива. У садашње доба међу марљивим граФолозима помињу се г.г. Марион, Швидланд у Бечу и Дангенбрух. ГраФолози веле да се морална личност човекова издаје у пехотичним покретима, који помажу да се човек психолошки одреди. Осећање и мисли почињу у мозгу покретом, који кроз нерве долази до мускула, уз пркос илузији, да ми остајемо непокретни, и да се све дешава унутра. Према томе, зашто се идеје и страсти, привремене или сталне, не би могле одати покретом руке онога, што ппше ? Доктор Ерикур саставио је целу таблицу од покрета, који «. чине гестове; он их разликује: по енергији, брзини, правцу, облику, простору, дужини. Он је изнео главне потезе, којима се обележава морални карактер: осетљиви људи праве потезе погнуте, као сањалице с погнутом главом; покрети егоистови изгледају као да он хоће све да привуче и захвати себи; у отвореног је човека и гест отворен и одређен; људи скривени (подмукли) имају рукопис брз, крадимичан, као и поглед што имЈе: и речи, и реченице као да су им недовршене; одушевљен човек одликује се пространством својих нокрета; у веселог и здравог човека докрети су живи, окренути на више; а људи суморни и тужни сагибљу своју главу на ниже и опуштају руке; човек мека карактера нема покрета одсечних и оштрих, властитих човеку жестоком; грациозан човек има покрете округласте; човек добродушан одликује се једнакошћу својих иокрета. — Ове су белешке довољне, да се могу одредити правила граФолошких тумачења и разјашњивања. ГраФолози дају особити значај слову Г: они веле да људи меког карактера горњу црту граде слабо ; деспоти је стављају над усправном цртом овога слова, а

људи сурови и грубп превлаче усправну црту дебелим потезом. Оштра и нејасна слова сведоче о карактеру несносном. Цртице, окренуте на више, пмају људв, у којих се енергија с напором снажи; крута, уснравна слова издају човека, кога је тешко умолити да буде попустљив; сувише аогнут рукопис ноглавито имају жене. Слова добро везана међу собом показују логички ум; слова невезана међу собом обично се виђају код поета. Развучен размахнут рукопис обично имају шарлатани; речи недовршене илидовршене неразговетним потезнма издају људе Фаличпе; правилно стављене тачке над словом ј сведоче о карактеру, који обраћа пажњу на ситне појединости. Потпис иматакође своју психологију: сложен, украшен потнис обично је својина човека празног, који би рад на се да обрати вашу пажњу. Човек неглуп задовољава се простим потписом. Изуцавање литавског језика. Бавећи се већ неколико година о литавскии говорима (дијалектима), а по поруци „императорског руског геограФСког друштва", руски научник Бољтер особито је изучавао говоре инФлантских Лета (Латиша) витенске губерније и Литаваца — граничара мемељског округа у Пруској. За тим, будући откомандован министарством народне просвете на две године ради изучавања литавских дијалеката изван Русије, а и у губернијама: виленској , ковенској и ковалчкој, он је норед осталог истраживао и старе штампане литавске књиге XVI века, које дају са свим нови и врло поучни материјал за нсторију литавске граматике. Тако је Вољтеру изашло за руком, да нађе у виленској јавној библиотеци готово јединствени егземплар врло мало нознате књиге ове врсте, а ноименице катихизис који г. 1595. издаде на свет Пикола Даукша, писан чисто жмудским дијалектом телшевског округа ковенске губерније. Кад су литавски дијалекти знатни по својој свези са словенским, те је и изучавање словенскихјезика немогућно без литавскога, то књига Даукшина има велики значај, као прва, састављена не на пруском литавском, него баш на жмудско-литавском, ковенске губерније. Како због тога, тако и због изванредне реткости поменуту књигу издаје сада на свет руска академија наука.