Prosvetni glasnik

КАРАКТЕРНЕ СДИКЕ

ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

253

девади. Они сви проведогае у Венецији до продећа 1537 и занимаху се са обраУњем безбожних људи у веру, еа утехама оних који умиру, са проповедањем и неговањем свих бодесника у тамошњим бодницама при чему су тако беспримерну сталност и самопрегорсвање показади, да већ и само читање њихових дела буни напга осећања. На пр. Франц Хсафер ХПпанац није сматрао да је гадно, кад је једном неерећнику, који је имао чирове и гуке но глави, са устима исисавао гној. Међу тим је на ново искрснуо турски рат, те не беше могуће ни мислити на путовање у Јерусалим. Чданови малога друштва разиђоше се по варошима Горње Итадије, продужујући свуда своје хришћанске послове и свуда налажаху одзива и нопгговања. Сад беше у Лојаловој глави сазрео нлан, да осн УЈ е један орден. Ади како тада беше покренуто преобраћање неверника на истоку, он је хтео да преобраћа невернике на западу, јер је он протестанте сматрао као невернике. Он се реши, да појача уздрмани положај папин и ступи у борбу противу протестантизма који се све више и више ширио. Велика и непрекидна мисао овога одушевљеног човека о његовом плану раздражила је његове нерве онет тако, да су му се опет јављала привиђења. Сам Христое јавио му се у виду једног рекрутног ооицира и рекао му је: „У Риму ћете потпомоћи". Са два младића оде он у Рим и даде напи један нокдон, који је друштво од мидостиње уштедидо. Паиа се обрадова због доказа оваке иреданости и саслуша предлоге Дојалове са великом нреданошћу. У тадашњој кризи ништа му није тако добродошдо као понуда, коју му је учинио духовни борац. Понуда се састојала у томе, да ее образује папска војска, које ће се огранци распрострети кроз све земље, и која ће се борити са свима неприј?»тељпма папства. Годпне 1540 папа свечадо потврди ново брат-

ство, наименова Лојала, који му је биетрином свога разума улио чуђење, за генерала ордена, и даде му доззоду да ново друштво уреди. Одмах су у друштво стуиили сви прозелити из свију сталежа и разне старости. Врој 'гланова нарастао је за кратко време на више стотина. 6. Уређење овога ордена, коме је по поеледњем Лојаловом виђењу дато име Друштао Псусово, еиада у дело најпрепреденијег мозга. Уређење беше монархијско. Генералу, који је живео у Рпму, биди су потчињени подђенеради у обдаетима. Од озих онет произлазиди су безбројни степени, као п код војеке, до најобнчније браће. У опште владала је најстрожија нокорност. 0 најмањем иредузећу и раду сваког поједпнца вођени су протоколи и шнљати генералу. Над онима који се иримају у друштво држат је најстрожији испит. Старији чланови носматрали су најире брнжљи ,(0 њихове паклоности и способности, а по том је са сигурношћу одређиван свакоме носао. Најокретније и најлукавије шпљали су у дворове и нротурали су их за исповеднике илп васпитаче принчева. Најученије су протурали у школе или су их оставл>алп да иишу књиге. Фанатике су шиљали као проноведнике у разне земље. Најотворешгје и најпоштеније људе постављали су на таква меета, где су сзојим радом и поштењем највише номоћи, а ордену највише новерења могли стећи. Заветовање на сиромаштво радо је донуштано члановима друштва, да би их тиме радије обвезали на заветовање покорности. Ео би ово последње ирекорачио (ко не би био покоран) био је одмах из друштва искључен. Да не би нико имао ирече иитересе од интереса друштва, утврђен је закон, који је чданове друштва искључивао од црквених звања, кад би грепшли иротив интереса друштва. Од овога су у главноме чињени врло мали изузетци.