Prosvetni glasnik

258

ВАСПИТАЊЕ КАО НАУКА

вака због нејасних одредаба, нити је нотребно мењати оно, што ее једном научи. Оамо што овде нема теорије, нема научних доказа у објашњавању, нити се поједини делови на основу доказа доводе у свезу; ади све то добија се доцније. Између аритметике и граматике не постоји никакав тачан параделизам и нема никаког основа, да једноме да нркенство пред другим. Граматика се дели, у врло неодређеном облику, на две стадије, од којих је свака за се једна делина. Ред граматичке наставе, како је изложен у читанкама за основну школу, није удешен нрема истинској поступности разних стадија. Ученик другог разреда, има да показује на испиту „именице" из прочитаног става; у трећем разреду „заменице, придеве и глаголе". У четвртом разреду треба ученик да иознаје све врсте речи, а у У-ом да зна „елементарну анализу простих реченица. Међутим, у У1-ом разреду треба да зна „граматичку анализу у опште". Ово развлачење делова говора кроз три године азгледа са свим самовољно, без довољних разлога. Она претпоставка, на основу које се овако ради, а то је, да дете може разумети именице једну годину раније него придеве и глаголе, а ове опет годину раније него заменице, предлоге и свезе, није основана ни на каком стварном разлогу. Заменице се могу одмах учити, чим се именице знаду, а глаголи, прилози и цредлози стоје у евези једно с другим. Па шта више да би се делови говора потпуно тачно унознали, мора се употребљавати анализа реченица, још с ирвог почетка. Оном горе разредбом граматичке наетаве шкоди се врло јако и самом практичком интересу предмета, по што се сви делови језика морају разумети пре него што се да, како граматичко правило и пре него што се могне кака ногрешка поправити према граматичким правилима. Најмање за две го-

дине на ово се ни мало не обраћа пажња. Сама ова околно.:т значи огромно расипање енага. У аритметици се беру плодови наставе готово одмах од почетка. Ту се удешавају разна питања и практички примењују на оним стварима, где ученик има неког интереса 1 ). Што се тиче реда у учењу матерњег језика, при учењу речи нема никаке одређене поступносги. Речи ее уче у приликама, без системског реда, и обично у свези са стварима, које означују. Граматички део илп структура говора најпре ее учи слушањем и понављањем свезаних реченица. Ако су ове добре и правилне, онда дете у један пут учи правилно говорити, и може тим путем цео језик и правилно научити и без граматике и школског учења, сем најФинијих изузетних делова у њему. На тај се начин све учи емпиричким путем. Основи, који су већином и непотребни, нити се траже нити се дају. Обичан енглески учитељ, има да се бори са великим тетпкоћама при учењу правилнога говора; његови су ученици већином оскудни у свему што је за правилан говор потребно. Они су не само оскудни са знањем, па с тога и са говором за саопштавање мисли, него и оно мало што знају говорити, иеказују погрелгно. Они нити пмају много речи, нити каког избора у њима, нити опет умеју правити реченице. Изговор им је са свим ') У току тридесет носледњих годииа, еиглеска је граматика учинила читав преображај ; деФпниције дојединих делова говора са свим су измењене. Ја сам о овоме предмету говорио на другом месту. (Сравни Сотрашоп 1о Ље Н%ћег бгаттег). Старе су деФиниције правиле науку са свим нелогичком, и биле су неподеснеза њеиу главну цељ. Ја ие мислим, да граматика у ма ком облику може бити једна научна или логичка дисциплина. Ја сумњам, да има икаква практичка наука (сем једпне логике), која би могла васпитно утицати и ван свога оисега и делокруга; па и граматика није никакав изузетак у овоме погледу, и ако је иокушавано да се опа истргне из овога кола. Ја сам разлоге за ово са свим опширно и иотпуво изнео у једном чланку о енглеској настави у »Гог^п&ћИу Кеује-да 1 * (Август 1869 год.).