Prosvetni glasnik, 15. 04. 1886., str. 18

258

ВАСПИТАЊЕ КАО НАУКА

вака због нејасних одредаба, нити је нотребно мењати оно, што ее једном научи. Оамо што овде нема теорије, нема научних доказа у објашњавању, нити се поједини делови на основу доказа доводе у свезу; ади све то добија се доцније. Између аритметике и граматике не постоји никакав тачан параделизам и нема никаког основа, да једноме да нркенство пред другим. Граматика се дели, у врло неодређеном облику, на две стадије, од којих је свака за се једна делина. Ред граматичке наставе, како је изложен у читанкама за основну школу, није удешен нрема истинској поступности разних стадија. Ученик другог разреда, има да показује на испиту „именице" из прочитаног става; у трећем разреду „заменице, придеве и глаголе". У четвртом разреду треба ученик да иознаје све врсте речи, а у У-ом да зна „елементарну анализу простих реченица. Међутим, у У1-ом разреду треба да зна „граматичку анализу у опште". Ово развлачење делова говора кроз три године азгледа са свим самовољно, без довољних разлога. Она претпоставка, на основу које се овако ради, а то је, да дете може разумети именице једну годину раније него придеве и глаголе, а ове опет годину раније него заменице, предлоге и свезе, није основана ни на каком стварном разлогу. Заменице се могу одмах учити, чим се именице знаду, а глаголи, прилози и цредлози стоје у евези једно с другим. Па шта више да би се делови говора потпуно тачно унознали, мора се употребљавати анализа реченица, још с ирвог почетка. Оном горе разредбом граматичке наетаве шкоди се врло јако и самом практичком интересу предмета, по што се сви делови језика морају разумети пре него што се да, како граматичко правило и пре него што се могне кака ногрешка поправити према граматичким правилима. Најмање за две го-

дине на ово се ни мало не обраћа пажња. Сама ова околно.:т значи огромно расипање енага. У аритметици се беру плодови наставе готово одмах од почетка. Ту се удешавају разна питања и практички примењују на оним стварима, где ученик има неког интереса 1 ). Што се тиче реда у учењу матерњег језика, при учењу речи нема никаке одређене поступносги. Речи ее уче у приликама, без системског реда, и обично у свези са стварима, које означују. Граматички део илп структура говора најпре ее учи слушањем и понављањем свезаних реченица. Ако су ове добре и правилне, онда дете у један пут учи правилно говорити, и може тим путем цео језик и правилно научити и без граматике и школског учења, сем најФинијих изузетних делова у њему. На тај се начин све учи емпиричким путем. Основи, који су већином и непотребни, нити се траже нити се дају. Обичан енглески учитељ, има да се бори са великим тетпкоћама при учењу правилнога говора; његови су ученици већином оскудни у свему што је за правилан говор потребно. Они су не само оскудни са знањем, па с тога и са говором за саопштавање мисли, него и оно мало што знају говорити, иеказују погрелгно. Они нити пмају много речи, нити каког избора у њима, нити опет умеју правити реченице. Изговор им је са свим ') У току тридесет носледњих годииа, еиглеска је граматика учинила читав преображај ; деФпниције дојединих делова говора са свим су измењене. Ја сам о овоме предмету говорио на другом месту. (Сравни Сотрашоп 1о Ље Н%ћег бгаттег). Старе су деФиниције правиле науку са свим нелогичком, и биле су неподеснеза њеиу главну цељ. Ја ие мислим, да граматика у ма ком облику може бити једна научна или логичка дисциплина. Ја сумњам, да има икаква практичка наука (сем једпне логике), која би могла васпитно утицати и ван свога оисега и делокруга; па и граматика није никакав изузетак у овоме погледу, и ако је иокушавано да се опа истргне из овога кола. Ја сам разлоге за ово са свим опширно и иотпуво изнео у једном чланку о енглеској настави у »Гог^п&ћИу Кеује-да 1 * (Август 1869 год.).