Prosvetni glasnik

педагошке ствари

435

њему дотле заустави, док не види да га је највећи број ученика разумео. Писмени задаци, дакле, дају могућност наставнику да свој рад оцени; ови му задаци сдуже као мерило, којим он мери како свој наставни метод, тако и ђачку спрему и схватљивост, онако исто као што му и усмена проиитивања на то служе, кад их чини у намери да дозна, да ли су га ученици разумеди. Одатле природно излази правило, да се оваки задаци не могу оцењивати оним оценама, које на прелазак ђачки утичу, и да је садашње давање оцена из писмених задатака таква мера строгости, која се не да ни с једног гледишта правдати. Оцењивање писмених задатака са законским оценама веома личи на старинско батинање: задата је декција, ђак није научио — Д а Ј УДри батине. Тако је и са нисменим задацима. Наставник је предавао један одељак свога предмета десет или двадесет дана. За то време могло је се десити, да га је велики број ученика слабо разумео, или да су поједине ствари у предавању тамне остале: то све зависи од личности наставника ц његове предавачке вештине. Дошао је сада на ред иисмени задатак, али задатак буде тако израђен, да највећи број ученика заслужи п добије рђаву или слабу оцену. Ка овоме ваља додати још и то, да рђаво израђени задаци могу долазити и због тога, што наставник нпје изабрао такве задатке, који развитку ђачком одговарају, али такав рђав избор задатака и пак не може зауставити наставника да ђацима рђаве оцене у дневник школски не забележи. У осталом наставник може ногрешку у избору задатака учинити и кад усмено пропитује, али се така погрешка обично веома брзо опази, те се бар пе мора учинити и друга погрешка, да се ђацимм рђаве оцене са туђе кривице бележе. Ирема томе, садашње оцене из писмених задатака не само да личе на старинске телесне казне, еего их још у многоме превазилазе; јер ма колико да су те казне биле нечовечне, и пак готово нико не памти случај, да је због незнања лекцпје била половина ђака бијена, док сада неће бити никакав редак случај, да половина разреда за своје задатке слабе оцене добије.

* * * Оцене 1?з писмепих задатака снадају у ону врсту васпитних и наставних мера, којима се ништа или веома мало постиже; ово је једна од оних мера, које ђаку наду на бољу оцену не могу оживети, јер он још у почетку школске године добија уверење, да му се рђава оцена може и онда дати, кад га нико није ни пропитао. С друге стране они ђаци, који се недозвољеним начином туђим радом користе, у писменим задацима добијају највише прилике да виде, да се и без свог труда може добро пролазити. Али, што писменим задацима њихову вредност највише нотире, јесте поглавито та околност, што оцене из тих задатака готово једино одлучују, да ли ђак у старији разред нрелази, или остаје да исти разред понови. Иозната је ствар да у препуњеним разредима, нарочито млађим, ретко бива да једног двомесечја исти ђак два пут буде прозван, и да две оцене добије; на против, пма честих случајева, да ђак у једном двомесечју и не буде ирозват. С друге опет стране, ђак мора у истом двомесечју добити бар две оцепе из писмених задатака, а може их добити четири или шест: то све зависи од нредмета и броја ђака у разреду. Из тога пак излази, да ће на крају два месеца оцене писмених задатака бити претежније, него ли оцене усмених одговора. Ирема томе, оцене писмених задатака одлучиће, који ђак на крају школске године прелази а који нонавља. Као што се из овога види, наставник може ђака и не познавати, може му не знати пи имена нц презимена, ни његове добре ни његове слабе стране; наставник по нарави својој може бити веома добар човек, може битп прави човекољубац — али све ово помоћи неће, јер он свом ђаку мора датн и онда слабу оцену, докле га још ни видео није, а где ли упознао, само ако му задатак не буде добро израђен. Па и онда, кад је наставник у неко доба године своје слабе ђаке колико толико упознао, он на ноправци њиховој може веома мало радити, јер за то времена нема, и његово најдрагоценпје време, које би се у настави могло најзгодније употребити, њему одузимљу писмени задаци. Ови пак губици у времену не износе мало: онп 55*