Prosvetni glasnik

ДУХ НАСТЛВЕ

И ВАСПИТАЊА

најлакша радња од свнх оних, које сам дотле вршио, а то су: слушао, читао, гдедао насликано, и замишљао. С тога смо мн већ готови, да изведемо оваку деФпницију: Они су предмети лакши, у којима има више чулне радње, више очигледности или конкретности; а, обрнуто, они су тежи, у којима има мање чулних радња, мање очигледности, а више сувопарности, голога говора, замишљања и апстракција. Али то још иије све. Морамо да се обазремо још на једну страну, те да нам де®иниција буде нотпуно тачна. Сви знамо нпр. да је рачуница лакша од Математике, Цртање лакше од Геометрије, а практична Геометрија од Стереометрије, Тригонометрије, од Астрономије, итд. За што то ? — За то, што су ти нредмети простији од оних, одговара се обично. За што је нпр. неорганска Хемија лакша одорганске? — Затоштоје ова простија. А како то иростија? — Тако, овамо се уче појединн елементи и њина обичнија једињења; атамо групе ових елемената и њине силне комбинације. Неоргапска може без органске, али органска пикако без неорганске. Да ли је лакша Физика, или Исихологпја ? Без сваке сумње, Физпка, јер све њене појаве и закоие можемо да видино и мерпмо, а у Психологији не само што то не можемо тако лако, него нам за то требаи јошмлого другогазнања а, на првом месту из Физике, Хемије нарочито органске, Биологије, а нарочито Физиологије. Хизиологија је опет простија и лакша од Социологије или Екопомпје, Догика од Педагогије, итд. Или да сведемо све ово још на простију Форму, овако: У1акше је створитл представу о броју сто, па га делити у мање гомилпце, или му давати још, или му одузимати, итд. него нпр. репшти једну квадратпу једначипу, и то представити очигледно. Јер, за оно прво треба само сто предмета и ништа впше, а за ово друго већ готових и јасних појмова о поједипим количинама, о разним одпосима њипим, а па првом месту јаке моћи замишљалице. Или нпр. лакше је посматрати како се од воде прави нара, него од осећаја нредстава, и од представа мисли. Лакше је иронаћи зашто је човек умр'о, или животиња липсала, него зашто је римска царевипа или кака Фела жнвотнња пропала. Простији је и лакши посао пратити ток својих ми-

сли и дознати, како смо до нечега дошлп, и пронаћи законе по којима се мисли, него изнаћи и решити: зашто један човек постаје угурсуз и зликовац, а другп мајка и ђеније. Лакшеје увпдети за што нам је кукуруз на њиви закржљао или грожђе преродпло, него за што цео народ сиромаши, или, шта цео свет држи у целипи. Из свега овога ми впдимо, да има нредмета пли наука таке природе, да се оне могу изучавати за ссбе, готово без икаке помоћи других предмета, и да има и таких, које пије могуће учити нре неких других, него само аосле њих. То се каже: они аретаостављају оне. Они би се први назвали независни. А иајбоље, ми ћемо оне прве да назовемо елементарни, простн, а ове друге сложени пли компликованп. Већ смо вндели којп су лакши. Сад смо готови да нонуаимо нашу деФИницију и да кажемо овако : Они су нредмети лакши, у којима има више чулпе радње, више очигледности или конкретности, и који су иросгији, елсментарнији ; а, обрнуто, опи су тежи у којима има мање чулних радња, мање очигледиости или конкретности, а више апстрактности и сложености. А из тога нам излази: Да су „најлакши" они нредмети наставни у којима има највише чулне радње, пајвише очигледиости или конкретности, и који су најелементарнији, а „најтежи" они, у којима има најмање чулне радње најмање очигледности или конкретности, а највише апстрактности, и сложености. То је нрема самој ирироди нредмета, и нрема духу човековом. То би нам била одредба аисолутна. Али, нема сумње, да се сви наставни предмети удесе, да иду један за другим тако, да аисолутно ни један ннје тежак и тежи од другога, онет бп у практици било разлике између њах. То јест, нека се распореде тако, да најелементарнији и пајконкретнији дођу напред, па за њима други редом, по мерп елементарности и конкретносги, док најносле не дођу иајнеелемеитарнпји и најнеконкретнији, дакле тако, да једни друге припремају, те да ови други не буду нимаао апсолутно тежи: опет ће у ^школи, ирема деци , бити пеки лакши, пеки тежп; неки најлакши, некн најтежи. За што то? Нешто мало ће чинити