Prosvetni glasnik, 28. 02. 1887., S. 25

ШКОЛЕ ЗА ОБРАЗОВАЊЕ СЛЕПИХ

145

По на посдетку, ово још није никакав позитиваи доказ, на основу кога би се могдо тврдити, да је се у Бечу и пре заснивања тамошње шкоде морадо знати како о методи тако и о средствима, која је Хај у својој сдеиачкој школи уиотребљавао. Из ове околности излази само то, да је са свим вероватно, ако не и оигурно: да је Хајева школа била у оаште аозната и у Бечу много пре, него што је Кдајн први нут почео учити сдепе у овој вароши. А из тога се не може на сигурно закључити, да је се знадо и цедо уређење Хајеве шкоде, и да ј е се аознавала метода и наставна средства, која су у Паризу употребљавана. Али, има других иеоспорних доказа, који сведоче не само да је у Бечу и пре заснивања тамошње шкоде било познато, да у Паризу већ одавно посгоји сдепачка шкода, него да се је знало и цело уређење ове шкоде, као и метода и иа?тавна средства, јер пре аостанка бечке шкоде већ је било некодико књига на немачком језику, у којима. је сасвим тачно и потпјно онисаиа слепачка школа у Паризу, и изнето не само како је та школа достада и ко ју је подигао, него су оаисана сва наставна средства, цела метода и рад у пој. Једна од оваких књига изашда је за пупнх 10 година пре, него што је Елајн почео учпти' једног слепог дечака у Бечу. Насдов је те књиге овакав: „Шв1;опбсће №асћпсМ уои с1ет 1Јп1егпсћ1;е <1ег ТаићвШтеп ипЛ ВИш1еп ос1ег Веоћасћкшдеп ићег сНе Вј1с1ип» ВеМег ићегћаир! ипс1 Шзег сНе с!ег Егб1еп ги БеЈргЈд тз1зезопс1еге" БеЈрг^ 1зе1 6оШ. Јтт. ВгеИћор шк1 Сотр. 1793.') Дедо је ово написано у облпку писама, а у њему се говори, као што и насдов каже о образовању гдуво-немих и сдепих. У првих 14 писама говори се о глуво-немима, а у осталима (од стране 141.) о образовању сдених, и то снецијадно о Хајевој слеиачкој школи у Паризу. Петнаесто писмо писац ночиње овако : „Да бих испунио обећање, које сам ти драги пријатељу у прошдом писму дао, хитам да те уиознам са методом, којом се у Паризу ари настави слеаих служе. Но да бих ') Дело ово ја сам нашао у библиотеци слепачке школе у Дрездп. ПРОСВЕТНИ ГДАОНИК

овоме задатку боље одговорио, дозволи ми, да пекодико речи у нанред кажем, како би се тиме н све остадо бол>е осветдило. 0 За тим говори, како он сматра, да су слепи опет способнији за образовање него глувонеми; јер имају сдух, који је најважније чудо за скунљање знања. И ако, вели, сдепи не могу да нримете боју и светлост, опет са 4 заостала чула они скупе ведика знања и могу да буду у додиру и да опште са људима. За ово наводи слепца П. Јоханзина из Шведске, о коме је већ била реч, који је умео многе нослове да ради и да прави свакојаке адатке од дрвета, гвожђа и чедика: кола, кодица, сонице, точкове, бурад, ножеве виљушке и маде паље (тестере), да дије дугмета у калупима, које је сам правио од ситнога иеска ; да прави мехове за вигањ на чак и кожу да штавп. Он је и сваки новац нознавао по ивици и ио тежини. Дар за уметности раздичан је и код сдепих као и код окатих ; ади сви сдепи имају дара за музику. Веди даље, да су сдепи бдаги људи, и човек кад их посматра, додази на мисао, да они нису тако несрећни, као што ми мисдимо. Даље говори, како је пажња код њих више концетрисана, него код окатих ; јер ове расејава око. За то је, веди, и грчки мудрац Демокрит засењавао себи очи, да га не бн расејавади утисци, који долазе кроз око. Посде тога говори о појмовима за простор, светлост и боју, и долази до закључка, да је све ово друкчије код слепих, и за то би психодошка посматрања над њима бида интересантна за ФидосоФе и природњаке. Наводи и она посматрања над сдепцем који је прогдедао, која је чинио Беселден у Лондону, и описује то опширно, као што је и овде раније наведено. — То је у гдавном општи део, којп се може сматрати као увод. У 16-ом писму писац ночиње опширно оппсивање Хајеве школе. Најпре наводикако је Хај дошао на ту мисао, да слене образује, и шта га је на то подстакдо, и све остаде окодности напомиње, које смо и ми наведи, говорећи о постанку сдепачке школе. 11осле тога издаже уређење и рад у овој школи, и то све са свим опширно. Ту се наиомиње између осталога, да Хајеви ученицп носе плаве наочаре «зарад естетичког 19