Prosvetni glasnik

КЛАСИЦИЗАМ И.

Ш1 РЕАЛИЗАМ

151

морадно васпитавање, у доба док се још ш-ма -стеченог реадног знања, неудесно је и због садржнне — неће се разумети и због тога, што је писана на језику, ?а који тек тодико година треба, па да се њиме овдада. Би ди бнло разложно осиовано, ното тако опет тврдити, да самог вашег моралног развитка не може бити без читања Дицеронових беседа, Демостенових Фидипнка и Тац1 товпх књига? — Исто тако нераздожно могдо би се само одговорити. Факти, који се у њиховнм беседама и списима надазе, придике, које ови осуђују, и борба коју они воде, такви су, какве има да покаже и свака историја, сваки народ: није се само у класичком свету позивадо на одбрану земље, нема само кдасичка историја нримера за пожртвовање ни ноука за патрнотизам. Све се то може добпти и без класичких студија. Социолошко образовање, изведено на прннципима, као што смо то раније видели, темељи морадно образовање на знањима из свих оннх дисциндина, које спремају човека за национадиста, иа тек иосле и за човечанство. Кдасичке студије су такве природе. Читање класичких аутора и депе прозе нромаша двоје: не даје знање о појединим социјалним Факторнма и дакде не ствара идеад о срећи људској, што је највише морално начедо. Цроцесом, који смо раније оппсади, и дисциидинама, које смо ранијезатаЈ носао одредиди, много иотпуније и природније постижу се свн ти ведикп задаци, на које се озде циља. Читањем пак кдасичке прозе не само да се не достиже такво морадно образовање, какво смо ми означиди као неизоставно потребно, него се у иекодпко паралише и сам материјал, који Је у њој. Ево откуд то бпва. Кдасици се не читају само за рад њиховог моралног еФекта, него се у истп мах истом толиком радозналошћу истражују „депоте стила и израза, техника и естетпка Форме, у коју су смештеие неке мисли. Тај дуализам чинп, да се па саму суштпну и не пази, већ, гледајући и на једно и па друго, не изиђе нпшта. С правом можемо рећн, да се класичким студијама ништа друго и не иостиже, до учење класичких језика. Одавпо се овај Факат оиазио. Међу тим врдо је уска и цедокупна идеадна СФера кдасичког

морадног образовања. Најбитније едементе за морално образовање, за идеалну сФеру кдасицизам не пружа. Човек, који се васнитава и образује кдасичким идеадима, студијом класичких аутора, више је и сам кдасичар него сувремен човек. Кдасичке студије ннкада не стварају нацаоиалисге, не дају човеку времеиа, да проум и разуме тежње и идеаде свога народа, да осети нотребе своје окодине, да видц, какве идеје његови сувременици хоће да остваре — све то замењује студије кдасичког духовнога света, тако да њима човек иостане више Једин или Римљании, него Србип или Француз, Немац пли Рус итд. Али кдасицизам не негује на космоподитизам и Франмасонсгво. Ево доказа. Заморално образовање потребно је и реално зиање исто као и за умно. Њихову узајмицу већ смо видели, Стећи дакде најсавршеније морално образовање, највише морадно качело: радити за срећу човечанства, може се само на темељу доброг реалн.ог зиања из наука, које се за тај циљ употребљавају. Чатањем аугора кдасичких значидо би употребу једне маде депе књпжевности за развитак морадног образовања. Па не само, што тај едеменат врдо мало сдужи онако ведиком циљу, него баш да се занитамо, шта има у њему, п чиме се из њега хоће да постигие тај циљ? Овде се очевидно циља на то, да читање, на придику ретора и ирозе класичке аобгЈђује човека на морадност. Ади је јасно, да ово није никакво средство за иосгигнуће онога циља. Побуђпвање не зпачи још и убеђивање. Побуђивањем се не стварају они усдови, на којима постаје морално образовање, нити они Фактори, који га израђују. За то је основ зпање и само ре алнс знање о природи и друштву. С тога сав идеални свет, којп стварају кдасичке студије састојао би се у нееом че;књењу, у неком несвесном и перазумљивом осећању, а не у убеђењу, да ови иди они Факти .јесу морадне истине, нити би могао бодрити човека за рад на прогресу човечанства. Кдасички свет није ни знао за ту ведику идеју — човечанство. Право и за данас потребно морално образовање претпоставља убеђење — да треба радити за срећу целог човечанства. Ако би се то назвадо космоподитизам, онда је он потпуно реалаи, иотпуно _материјалистичан° — а та-