Prosvetni glasnik

470

ШКОЛЕ ЗА ОБРАЗОВАЊЕ СЈЕПИХ

су пзрађивапи и они нредмети, које би неко са стране норучио да му се у заводу израде. Али и онда, кад слени не би имали ништа да нраве за завод или шкоду, а не би бидо ни норуџбина са стране, опет су слени радили и израђене нредмете откунљивао је сам заиод, па их носле нродавао. За сваки нредмет, које слепи израде, имала је утврђена цена, и од тога је нешто припададо заводу, а пеки део добијали су слепи, н то овако: половина од одређене цене сваког нредмета одО.ија се за утрошени материјал за њега ; од друге подовине, нрипада / 3 заводу за издржавање сдепих н за набавку и одржавање снрава (адатака), којима се занати раде, и на посдетку оне друге г | 3 од друге нодовине (иди / 3 од цеде вредности предмета) добија сленац, који је тај нредмет израдио, и од тих новаца он куиује ситније иотребе и улаже у штедионицу, да бн тако имао и готових новаца. Исто тако бива и са новцима, које сдепи засдуже и са музнком, само што од ових новаца дају заводу '/ 6 , а остадо њима остаје да деде међу собом. У овај завод могли су бити примљени и имућнији слепи, који би то желели. Они нису биди обавезни да раде занате, н да израђивањем предмета што год засдуже, алн и они су моради увек имати неког занимања. Тако они су радилн дакше ручне радове, као што је прављење разних ствари од круте артије, у чему слеп надази и пријатне а и корисне забаве. Сем тога они су се занималн музиком и „научним радовима". Друштво, које је овај завод са Клајном засновало, трудидо се је свима силама заједно са Клајном, да би што већи број слепих приводело да дођу у завод, и да овде раде какав корисан носао. Али већином су оваки покушаји остади без уснеха; јер слепи, који нре тога нису били у школи, и који су јошод рођења навикнути на нерад ипрошњу, нису осећали ни мало накдоностн за какав рад. Па и оно неколико нешкодованих сдепих, који су у доцније време примљени у овај завод заЈедно са слеиим ученицима, који су шкоду свршиди, нису се могли лако да прилагоде ономе реду и нриљежању, како је морадо у заводу да влада. Одрасли слени, који су са сокака као нросјаци биди дошли у завод, да науче какав занат, и да га овде

и раде, тешко су се могдн да привикну на рад, а сем тога својнм понашањем често су рђаво утицадн и на вдадање оних слених. којн су у школи, ире ступања у овај завод, образовани. Интересантно је н то, да су-многи слепци, кад су нонуђени да дођу у завод и да уче какав занат, стављали таке усдове, каке ретко ко може иснуннти; а многи су са свим отворено одбили ту нонуду, но што нм се рад у заводу не допада као прошња. На тај начин у нрво време у овом су заводу бпдн већином само онн слепи, којн су најпре у школи образованн, али доцније тај је се однос са свим нзменио, тако, да Је иосле 1860 године у њему било више сдених, којн нису никако бнди у школи него оних других. Иоред осталнх уелова за нримање у завод, били су као најважнијн овн : сдеп не сме битн мдађн од 12 ни сгаријн од В0 година; он не сме имати никакав други недостатак сем слепида. И норед тога ваљда због рђавог уилива поквареннх н нерадних који ее не могу дако да навикну на рад — бидо је и то одређено, да сваки сден нма да издржн једну нробу у заводу, која траје четврт године, те да се внди „да ли има све иотребне особине за завод". Тек по што је слеп нробавно ово време у заводу, онда се решава о његовом нримању. Ако се сад за то време нокаже, да он пема „свију иотребиих особина за завод", нод чиме се је без сумње разумевало на првом месту владање и ириљежање у раду, онда је такав слепац опет отнуштан из завода. Завод овај етајао је нод неносредном управом директора слепачке шкоде, паи куће у којима су ове две устапове, биле су са свим бднзу једна до друге. На тај начин је радионица била само продужење или наставак шкоде; јер сиротпи ученици, који су после свршетка шкоде долазили у завод, стунали су у исте нрилике, у исти ред и норедак, на који су билн иавикнути још из мадена у школи. За музику и за ручне радове билн су једни исти учитељи н у заводу (радионнци) ц у шкоди. Сем тога, слепи ученици ишли су заједно у цркву са онима из ради онице. У расиореду шкодском било је сваке недеље неколико часова, који су били одређени само на то, да се слепима читају.ваљане књиге са моралном н иоучном садржином. На овим часовима били су свакад и