Prosvetni glasnik

ЖЕНСКЕ ГИМНАЗИЈЕ У НЕМАЧКОЈ

471

они.сдени, који су се у радионици занимали. И школа и радионида за слепе, биле су на тај начин два дела једне целине у сваком погледу. Прелаз из слепачке школе у радионицу није био ни у ком правцу велики и осетан за ученике; јер у радионици они су имали исти онај поредак исте наставнике, исто друштво, и целокупан живот био је сличан са оним у школи. Ово је у кратком прегледу постанак и развитак прве слепачке школе и првог .,завода за заиимање и издржавање слепих" у Аустро-Угарској моиархији. Али сем ове две установе за слепе, које је Елајп подигао, у току времена развиле су сејош и многе друге по целој Аустро - Угарској. Клајнова слепачка школа служила је као углед, по коме су н остале школе ове врсте у Аустро - Угарској уређиване. Појединн људи, који су

хтели да се образовањем слепих занимају, и да овај посао упознаду, долазили су код њега да изуче како уређеље сленачких школа, тако и методу и средства, која се за наставу слених употребљују. Дапас у Аустро-Унгарској има девст школа за образовање слепих, између којих је с једном спојен и завод за лечеве слепих (у Прагу), и два завода за занимапе и издржавапе слепих од којих је један приватна установа с државном помоћи. а други државни(?). Школе су или државне, или приватне установе, које су поједина друштва добротворним нрилозима основала, и које се данас тпм путем вздржавају ; или су на послетку приватне установе, које имају и неку помоћ из државне касе или од нровинције у којој су. (Наставиће се)

ЖЕНСКЕ ГИМНАЗИЈЕ У НЕМДЧКОЈ даШ нбНЖНЕ МАБСНЕН-5СНИ .Е1

(Наставак)

Али има партија у Немачкој, која жели потпуну равноправност између мушкиња и женскиња, нарочито у образовању; та партија непрестано, у листовима извесне боје, напада на више женске школе за то, што оне своде учење девојачко само на лако појмљива и у опште површна знања. Ови прекори имају у неколико и разлога. По тврђењу Дамана и Шорнштајна, у неколиким заводима нредавање ни налик није на опо што би требало да је, и још су се појавиле неке школске књиге за историју и геограФију, у којима се казују само идилични Факти, и то у савршено нзврнутом облику и језнком безукусно искићеник. Због таких школских књига и рђавих учитеља, пада прекор на све школе. Један критичар иронички вели, да се у вишим женским школама место геограФије уче описи женских парави, ромаатичних долина и самотних лугова, у којима не | бруји н не хуји дух природе и човека; као да је овај божји свет од самих острва сентимепталносги! Из историје бира се само

оно што је иријатно, и литешкоме гимназисти оставља се Адександар Македонски и Наполеон, а девојчицам^, жудним образовања, прича се о јунакпњама, као што је г-ђа Стаел, — као да је Бог створио особиту историју за женска срца. Да не би било оваких прекора, звапични иреставници вишег женског образовања у Немачкој, саставили су заједнички простране наставне програме за све предмете н тиме могу Фактички доказати, да се у избору научног материјала и у вишој женској школи, и ако је она самостална, пази па значење њено за општечовечанску цивилизацију и да то, што се у неким школама не ради нрема задатку, долази једнно од рђавих учитеља; јер за предавање у вншим женским гаколама, да потпуно одговара ономе, што је горе речено, треба талента, нскуства и љубави к послу. Било би .гудо, вели Даман, желети таку ненаучност, која уситњује, уленшава и изврће истину, мнслећи је тиме прилагодити женској нрироди. Тако поступање с научним мате-