Prosvetni glasnik

133

Осим тога није свуда кречњак из истих Формација. У иоменутом дел} - краи>скога Карста кречњак .је кретацејски, тријаски и карбониФерски ; на „ј. хрватској височиии" нревлађују кречњаци креде и тријаса, 1 ) а код нас, према досадашњем исиитивању на Кршу Источне Србије има једино кретацејског кречњака. 2 ) Овај је кретацејски кречњак комиактан и једар; фосили су овде ретки. а, где их има, нагомилани су по извесним местима. У Кривом Виру у овом једром кречњаку има комнактиих оолита. 3 ) Малиник, земљиште око Манасије (Маћија и Пасторак), Гостиња и т. д., састоји се из компактних кречњака, беличасте, сивожуте и ружичасте боје. 4 ) У занадном делу ове области, око Сења, кречњак је врло чврст, крт, кашто стакласт и често се налазе кроз њега провучене жилице од листастог калцита. Боје је обично отворено сиве, али и жућкасте до црвене. 5 )

Из терцијарнога земљишта око Дунава и доњих токова Млаве и Пека виде се још из даљине кршеви Вукана с деспе, а Јежевца и Ерилаша с леве стране Млавине. Крш Вукана и Јежевца и многе иећине по Крилашу, изпад манастира Горњака, сведоци су крша, који иастаје, чим се ступи у горњачку клисуру. Тај крш захвата Главчину, Крилаш и Гељаницу, развође Млаве и Пека, и ј. з. међу хомољске корутине, за тим Хомољске Пла' Сео1о§-18сће Каг1 ■ уоп Оеч1еггешћ-ТЈп§-агп, уоп 1*"гап/, НШ;ег уоп Наиег, 2 .1. М. Жујовић. Осиопи за геологију краљеиипе Србије. 3 Ат! Воие. Езгризае ^еоЈоуГцие Је 1а Тигцшо 4'Еигоре р. 4 4. 4 Агај Воие ор. сИ,. р. '|5. 5 Хофман. Иивеппај г. министру Финансије о иојављивању каменог угља и о ограничењу рудног иростора за државу у Сењу 1 875 г. стр. 5.

нине, које почињу од Трштене Главице, и пружају се најпре у севериом правцу нреко Страже, Лисца и Зуричких Брда, на онда у с. з. нреко Поткрша, Еуиинове Главице, Врања, Суморовца и Стрењика. Дужина им износи око 25 км. 1 ) Ова кречњачка била, грбине и гребени прсдстављају простран висораван, чију целину и данас ие ремети много долина Млавина, пошто кречњачке косе Хомољских Планина, Бељанице и Крилаша уииру уза обале, Млавине, нити му одузима много од целине онај мали простор праве корутипе хомољске од Жагубице до Изварице. Нема ни висова који би се много истицали висином над осталим земљиштем. Средња висина Хомољских Планина износи око 700 м. а поједини висови не разликују се висином много један од другога. Подкрш је висок 820 м., Здравча 870 м., В. Вукан 810 (Мали 740 м.)., Суморовац 920 м. Па и највииш врх Бељанице, Лисац (1320 м.). не надмашује много висином остале (на пр. врх над Гечкама). — Црни Врх, који се рачуна у Планине Хомол,ске и који је збиља од утицаја у пластици Хомоља мора се издвојити од Хомољских Плаиипа, јер је од њих различан и но физиогномији својо.ј и но петрограФском саставу. Он се мора придружити црноречкој вулканској области око Црног Брега и Шариарије. Изглед правога крша не ноказују хомољске планине на нрви мах у свима деловима. Вегетација, која покрива кретацејски кречњак Хомоља помогла је створити и задржала је елувијалне творевине, живицу, и успорила отицање воде у ииже нивое. Ако нестане вегетације, оголеће кречњак и избиће и на површину појави крша као што се то већ види на Врању В. и М., Бељаници и т. д. 1 Драгашевић ор. сЦ.