Prosvetni glasnik
13 4
На Кридашевим јужним и ј. источним огранцима има много питомих вртача и једна иространа котдина без издаза, ]>еда Река, у којој вода никад не нресушује. Ту је и зараван пун вртача, који зову Поникдице, висок 520 м. 1 ) Још је занимљивија Бељаница, која је са Кршем Источне Србије најдешин представник крша у Србији. Она својим гдомазним трупом заузима простор између Мдаве и Ресаве. Према Мдави је положита, а према Ресави се завршује самим годетним дитицама. Она је нростран висоравањ прекриљеи звекарама, вртачама и котлинама без излаза, пољима. Осем ових вртача, које јо.ј одводе воду са површине, има по њој и речица понорница са слабо урезаним коритом, јаружицама са свих страна затвореним. Такве су Речкс, две мање воде, од којих већа понире нод једним од највиших врхова Бељанице; за тим Тиквице и т. д. Вода вртача и пониквица Г>ељаничипих изгледа да се јавља са ресавске стране у врелима изнад Стрмостепа, од којих су особито обилата водом два врела нод Л.исином. Али је од важности за природу вртача и начин њихова ностанка веза између воде игто падне на Бељаницу и Врела Млавина. Једап део воде која на Бељаннцу падне, јавља се, као што изгледа са ресавске стране, али тако исто зпатан део њен сцеди се и Млави и појављује се с леве стране њене у врелима и у речицама које врелом извиру. Најиптересантније је, по појавима својим, Млавино Брело. И ШилиКевиК , 2 ) по причању мештана, и Еарић, 3 ) као неком још поузданијом сведо1,(бом, гврде да Врело ' Драгашсвић (стр. 28 9). 2 Мвлићевпћ. Кпезкевнна Србпја, стр. 102 0. 3 Карић. Србија.
Млавино ојача у води и замути се код падие киша на Бељаници. Истина вода нритиче Млавину Врелу и из њене ближе окоЛине, од Пераста и брда над Врелом (Конциља, Стража, Поткрш, Стење), ади је из поменутог појава извесно да му подземпим шупљинама дотиче и из вртача Бел.анице. Подземиациркулација воде овде је у снази и на већем одстојању. Ова веза између воде вртача Бељаничиних и Врела Млавина, иде у прилог теорији салома, стропоштавања, а говори протпв Мбјсисовићева мњења да су вртаче новршна изолучења и да су постале субаеричном денундациом. 1 ) Код Мишковића има једна записка, која нас и даље одводи и још боље утвр1 )УЈе у томе, да вода притиче Врелу Млавину подземним канадима. „Причају мештапи да ионекад мдавско врело сасвим усане, па носле неког времена вода уједаред иокуља, па веле, да је нонекад и као крв црвена." 2 ) Извеспо је да је ^егга говва у овом случају узрок црвеној боји воде Врела Млавина. Као нерастворљиви остатак кречњака, она је снесена из вртача Вељанице у подземне канале, а ствара се и у њима издвајањем нерастворљивих делова кречњака, кроз који су ови канали ироведени. Црвеиа глина покрива тле нећина, кроз које је вода текла или и сада тече, п према томе она покрива и доњи део иодземних канала у кречњачком земљишту. Ако се такви подземпи капали зачепе својим напосом и ако вода мрестане, нрити1 Пилар износи један сличан пример (Кас1 ји§081. Ак. у.п. \ итјеСп. кпј. 1-.Х1 I стр. 10 и 11). «У Мочилској котлини у западној Восни, има једна пониква знаменита за становнике за то, што из ње бриза вода те поплави цијелу мочилску котлину. Бива то редовито онда, када се у крајевима ј. од Мочила спусте п.оахе кнше." 2 Нутовање по Србији од Јовааа Мишковнћа 18..74 г. стр. 188.