Prosvetni glasnik

ЗАГШСНИК гллвиог

ПРОСВНТНОГ СЛВЕТА

Захваљујем Гдавном Цросветном Савету на одликовању, које ми је указато џриликом одредбе реФерената. 28. Декембра, 1888. год. у Београду. 7рош Благојеви! учитељ За овим је Савет сасдушао усмен реферат г. Љубе Ковачевића о истоме делу. Г. Ковачевић је у своме говору истакао неколико круннијих историјских погрешака, нарочито у старијој историји, и све своје примедбе поткрепио је самим примерима из премеданога дела. На послетку је изјавио, да би се дедо могдо пракремено примити за уџбеник школски, кад би се у њему учиниле некоје иснравке. Савет је после дуже дебате о овоме питању ириступио гласању и с 9 противу 5 гласова, одлучио: да се ова књига „Историја Срба" од Јокснма Ст. Марковића, може привремено примити за ручну ђачку књигу, ако се први део њезин (старија историја) поправи по примедбама г. Љубе Ковачевића, ради чега се има дело претходно поново поднети Савету на иреглед и оцену. Г. Ковачевнћ изјавио је, да не жели ннкакав хонорар за прегледање овога дела, а г. Урошу Бдагојевићу одређен је хонорар од петнајест (15) динара. VIII Прочитан је реФерат г. Јована Жујовића о деду „Антронодогија с Дијететиком" у рукопису од г. Љубомира Миљковнћа, ирдФесора II. беогр. гимназије. Тај реФерат гдаси: Главном Просветном Савету Још Марта месеца прошде године јављепо мп је, да ме је Гдавни Просветни Савет одредио да нрегдедам и оценим рукопис г. Љуб. Миљковића, који се зове : Антроаологија са дијететиком за више разреде ередњих школа. Гукопис пак добпо сам тек 17. Децембра 1888. године, дакде много доцније, но што је Министарство просвете проиисадо нови наставни нлан по коме су ови предмети избачени из више гимназије. Спис је дакде изгубио -своју

цељ, ире но што је мени на ирегдед предат. — Но ја сам га ипак двајестину даиа код мене задржао, нронитао га и нрибедежио неке примедбе, које би Гдавном Просветном Савету са задовољством саопштио, кад би му затребале, то јест, ако би он пашао да би се, можда, списом г. Љ. Миљковића и ако не више школска, а оно нека друга потреба српске научне књижевности имала да нодмнри. У Београду. 4. Јануара 1889. год. Оа одличним поштовањем Ј. М. Жујови&. За овим је прочитан реФерат г. Дра Мидана Јовановића о овоме истоме деду, који гдаси: Главном Просветном Савету. Мене је Гд. Просв. Савет ночастио, поверив ми оцену књиге, која је у својој струци сдободно могу рећи — најпространија што је до сад наиисана. То је Антроиологија с дијететиком од ироФ. Љубомпра Миљковића, — и ја се ево одазивам томе иоверењу онодико, кодико ми то допушта нознавање тога предмета и одмерено време, ади на сваки начин онако, како ми то казује моје уверење. Г. Миљковић написао је тај предмет но програму који је иридожен књизи, н .ја њему нмам да захвадим, што сам се — сам учитељ тога предмета у разним школама — уверио, да ни најбоља снага, — у које ја без устезања рачунам писца поменуте књнге не може да напише добар уџбеник, ако је план за тај посао погрешан: као што не може ни вајбољи зидар да подигне зграду, ако зидови немају свога добро одмереног архитектонског осдонца. У томе програму смеће се с ума, да је антроподошки део Хигијене основа, којатреба да држи осталу грађу, и да та основа мора стајати у сразмери са зградом коју ће да носн. Учебпн се предмет зове Хигијена, која је у ствари природна наука, примењена на живот човечији. Њезина је основа Анатомија и Физиологија, а спомоћне су јој науке Физика, Хемнја, Психодогија, Антроиологија н Статистика. Задаћа је њезвна да упозна ученика са човеком у разним добима његова