Prosvetni glasnik

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

живота; да му иокаже какав је тај живот и но којим се закоиима збива , каква је околина и како утиче на њ, а све то у тој цедн, да би сазнао који су утисци корисни и како, који су н кад штетни за тај живот. Кад се предаје каква иримењена наука, онда се све спомоћне науке дотерују према цели на коју се прнмењују. Металургу су највише потребни закони оксидације и редукције; хирург се више бави с топографијом органа, него с њиховом Функцпјом; — Исто је и са хигијеничаром: он вади из помоћних наука само оно, што је за његов предмет од стварне нотребе а одбацује све излншно као штетан баласт, који ће пре да збуни ђака но што ће да му расветли нредмет, да би га што јасније могао распознати. Кад с овога гледишта промотримо програм, онда у њему — а с тога и у књизи — налазимо у антроподошком делу дескриптивну Анатомију, која не стоји ни у каквој сразмери па ни у тесној свези са хигијенским дедом књиге, којм је — опет ведим — главни предмет. Кад се, примера ради, мозак онисује у анатомском пространству, а у другом деду о нези његовој, која је тако важна за укупан живот, не стоји ни речице; или кад се описују слојеви, „мрежњаче' у оку, а о нези тога органа, (који неудесним утисцима може за Један тренут да затупи) не видимо у хигијенском делу ни помена, онда нам се по све наравно намеће питање: чему служи ова дескриптива? За лекара ту нема ни чега новога; за лајика читаоцаје и сувнше да га наведе на клизав пут назовидекарства, а за ученика је несавдадиви терет, јер иревазилази међу његова схватања. Колико се овде ишло дадеко с антроподогијом, почем се изврнуда у чисту антомију толико је писац — очевидно занет својим иредметом — отишао још даље. Он говори у црвом делу, какав еаител имају канади знојннх и лојнпх жљезда, — а у другом са свим заборавља на тај прибор лучења, који је тако важан за живот, да иоремећено дучење само у кости од ногу, може да изазове опасне бодестн. Ако је у програму на штету хигијене разграната Анатомија п Фнзиологија, то је иисац у делу ношао чак у хнстодогнју и говорн о хаверинјевим канадима у кости а у другом делу ни са речцом не номиње хра-

њење костију, од којих зависи снага чптавог тела. У разредима гдеје проиисан тај нредмет, наставник има нред собом несиремне даике којима ни нашто не служи, ако н. нр. познају разлике између прва два обртња врата илп анатомска имена иојединих делова лоиатице, или деобу кардичне дупље или мускуле пронатоје, сунииатоје ц ротиторе; какви су то делови у целини, чему сдуже и што је главно, како стоје ирема утнсцима, који наваљују на њих за живота. За нример да наведем; да се у 1-ом - делу глас човечији расиравља у 7, штамиана табака и више, а то је тако пространо, да се више не налази ни у осредњим анатомијама. Исто је тако и са нервима мозга, који су изложенц у анатомском простраиоству, а опис 5-ог пара (Тпцеишшв) није опширнији нп у којој анатомији. Врхунац пак оцширности достигао је нисац тиме, што је у слици изнео глатко мишипно влакно крвних судова, и разне облике мрежа капидарних судова. Довољно ће битп да кажем у кратко , како је у 1-ом делу „око и виђење" разложено у 9 доста ситно писаних подутабака — опширност која бн бида довољна и медицинарској анатомији. Ова опширност у антроиодошком делу иронзвела је наравну несразмернцу између њега и хигијенског деда. Први је део 261 Фолио -страну дуг а други 54 стране. Писац је вероватно н мимо своју вољу разгранао први део, и видев, да ће књига иревазићи обпм обичног шкодског уџбеника, скратио је други део на штету цедога предмета, јер је скратио главни иредмет. Хигијена, као главни иредмет досеже без мало 5. део целе књиге, — несразмера, која је учинида од читаве књиге голему за пшназије аптроподогију, а одвећ маду хигијену. Ипак та хигијена по обиму иије малена, кад узмемо да ће рукоипс наиунити 5 до 6 штамнанпх табака. Шкодска књига не треба да пређе 10 —12 штампаних табака, у октаву, а ова књига би у средњу руку имала окодо 30 табака. Кад узмемо уз то још, да дедо има 383 дрвореза, па ако рачунамо просечно 4 дрвореза на једну страну идн 64 на табак, то ће сдике да увећају књигу са 6 табака. Савдадати овакав матерцјал уза остале предмете за годину дана са по 2 часа недељно,